Evropska komisija je u internom dokumentu prvi put potvrdila da je mađarska obaveštajna mreža delovala iz stalnog predstavništva Mađarske pri Evropskoj uniji u Briselu, u periodu od 2013. do 2016. godine, objavio je portal „Politiko”.
Prema nalazima istrage koju je vodio evropski komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu upravu Pjotr Serafin, mađarske obaveštajne službe su u tom periodu u stalnu misiju u Briselu rasporedile više svojih oficira, koji su, koristeći diplomatski status, pokušavali da prikupljaju informacije iz institucija EU.
U dokumentu se navodi da su njihove aktivnosti u početku bile prikrivene, ali da su vremenom postajale sve vidljivije.
- Delovanja ovih obaveštajnih oficira u Briselu su u početku bila diskretna, ali su postepeno, počev od 2015. godine, postajala mnogo otvorenija - piše u dokumentu Evropske komisije.
Prema istom izvoru, mađarski obaveštajci su nastojali da stupe u kontakt sa službenicima Evropske komisije mađarskog porekla i da od njih dobiju detaljne informacije o radu Komisije na temama koje su bile od posebnog interesa za vladu u Budimpešti.
U nalazima se ističe da su oficiri, formalno raspoređeni u diplomatskoj misiji, koristili svoje zvanične položaje za zadatke koji su, kako se ocenjuje, "izlazili iz okvira uobičajenih poslova diplomata u stalnim predstavništvima".
Ipak, istraga nije dovela do utvrđivanja pojedinačne odgovornosti političkih ili diplomatskih nadređenih. Evropska komisija je navela da, na osnovu prikupljenih podataka i ograničenih instrumenata kojima raspolaže, nije bilo moguće utvrditi odgovornost lica izvan samih obaveštajnih oficira.
U dokumentu se takođe navodi da Komisija "nema informacije" o ozbiljnim bezbednosnim propustima koji bi bili povezani sa ovim slučajem.
Posebnu pažnju u Briselu izazvala je činjenica da je u delu perioda na koji se odnosi istraga stalno predstavništvo Mađarske pri EU vodio Oliver Varhelji, danas evropski komesar. On je ranije odbacio navode da je bio upoznat sa aktivnostima mađarskih obaveštajaca.
Objavljivanje internog dokumenta ponovo je otvorilo pitanje odnosa Budimpešte i Brisela, ali i političke odgovornosti za aktivnosti koje su se, prema nalazima Komisije, odvijale unutar diplomatske strukture jedne države članice EU.
Mađarski premijer Peter Mađar ranije je saopštio da je Komisija pristala da Budimpešti stavi na raspolaganje značajan deo tih sredstava, uključujući i oko 10 milijardi evra iz fondova EU.
Program 33. BELEF-a od 05. do 14. jula 🤩🗓️🎭
Autor: redporal.rs
