Keti Mekdanijel, koja je 1999. godine sa 53 godine završila u bolnici zbog teškog zapaljenja pluća i respiratorne insuficijencije, provela je 18 dana u medicinski indukovanoj komi. Iako se pacijentima u takvom stanju daju jaki sedativi kako bi se smanjili svest i sećanje na traumatične događaje, ona tvrdi da je tokom kome imala intenzivno i neprekidno subjektivno iskustvo koje je, kako kaže, zauvek promenilo njen pogled na život i smrt.
Prema njenom svedočenju, prvo se našla u „praznini“, a zatim na mestu koje opisuje kao pakao. „Bilo je zastrašujuće, maglovito, smrdljivo i vruće. Nikada nisam osećala da sam mrtva - to sam bila ja, ali u užasnom iskustvu“, ispričala je. Tvrdi da je u jednom trenutku čula glas koji ju je upitao: „Znaš li gde si?“, nakon čega je pomislila da se nalazi u paklu. Opisala je prizore požara, ljudi u panici i figura nalik demonima, kao i stalni psihološki pritisak kroz „nemoguće zadatke“. Posebno joj je u sećanju ostala figura nalik sudiji koja joj je zadala „besmislen ponavljajući zadatak“, što je doživela kao oblik mučenja. Uprkos svemu, kaže da je osećala da će jednog dana biti oslobođena i da nije dozvolila sebi da očajava.
Kako navodi, usledila je iznenadna promena iskustva. Nakon kratkog boravka u hladnom, snežnom pejzažu, preplavio ju je potpuno drugačiji osećaj. „Odjednom sam osetila ogroman talas ljubavi, mira i radosti. Kao da sam bila prebačena u raj“, rekla je. Tvrdi da se zatim našla u prostoru koji je podsećao na mermernu dvoranu ispunjenu svetlošću i okruženu vrtom neobičnog izgleda. Tamo je, prema njenim rečima, srela bivšeg verenika Rika, koji je preminuo mesec dana pre njene hospitalizacije. Kaže da su razgovarali telepatski i da joj je poručio kako je ponosan na nju i da „ima još posla u svom životu“.
'I died and went to Hell for 18 days, one act let me escape to Heaven' https://t.co/5yuK4v1Uiv
— Ian Broadmore (@IanBroadmore) 02. јул 2026.
Keti navodi da se potom probudila u bolničkom krevetu, gde je saznala da je bila u komi 18 dana, a da je nakon toga još dva meseca provela na oporavku. Iskustvo je najpre podelila sa članovima porodice, ali su reakcije bile različite – od podrške do neverice i objašnjenja da je sve posledica lekova i halucinacija. Ipak, ona tvrdi da je doživljaj ostao živ u njenom sećanju, zbog čega je kasnije napisala memoare i danas razgovara sa ljudima koji tvrde da su imali iskustvo bliske smrti. Kaže da posle svega više ne oseća strah od umiranja.
Iako mnogi ovakva iskustva tumače kao dokaz postojanja života posle smrti, naučna zajednica za sada nema dokaze koji bi potvrdili takve tvrdnje. Brojni stručnjaci smatraju da tokom teških stanja organizma mozak može da stvori snažne nalete moždane aktivnosti, koji izazivaju intenzivne vizuelne i emocionalne doživljaje nalik halucinacijama. Prema tom tumačenju, upravo kombinacija fizioloških procesa u mozgu i ličnih uverenja o smrti može objasniti iskustva poput onog koje je opisala Keti Mekdanijel.
Autor: Telegraf.rs
