Dok se sve više govori o veštačkoj inteligenciji i moždanim implantatima, jedna manje poznata tehnologija izaziva sve veću pažnju naučnika. Reč je o takozvanoj „pametnoj prašini“.Naziv zvuči kao da je preuzet iz naučnofantastičnog filma. Međutim, iza njega se krije stvarna tehnologija na kojoj se radi već decenijama.
Pametna prašina predstavlja mrežu mikroskopskih senzora koji mogu da prikupljaju podatke iz okruženja i međusobno komuniciraju.
Pametna prašina sastoji se od veoma malih uređaja, često veličine zrna peska. Svaki od njih može da sadrži senzor, procesor, memoriju i sistem za bežičnu komunikaciju.Kada se rasporede u velikom broju, ovi uređaji mogu da prate različite pojave u okolini.Mogu da registruju temperaturu, vlagu, vibracije, pritisak ili prisustvo određenih hemijskih materija.Prikupljene informacije zatim se šalju centralnom sistemu na obradu.
Koncept pametne prašine pojavio se još devedesetih godina prošlog veka. Prve ozbiljne projekte razvijali su istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, uz podršku američke agencije DARPA.U to vreme tehnologija nije bila dovoljno razvijena za masovnu primenu. Napredak u oblasti nanotehnologije i mikroelektronike omogućio je da se ta ideja danas približi stvarnosti.
Foto: EPA-EFE/Harvard Extension School
Mogućnosti primene su veoma široke.U medicini bi ovakvi senzori mogli da prate zdravstveno stanje pacijenata i rano otkrivaju određene promene u organizmu.U poljoprivredi mogu da mere vlažnost zemljišta i pomognu efikasnijem navodnjavanju.Industrija ih vidi kao način za rano otkrivanje kvarova na mašinama.Pametni gradovi mogli bi da koriste ove senzore za praćenje kvaliteta vazduha i upravljanje infrastrukturom.
Jedna od oblasti koja izaziva najviše interesovanja jeste vojna upotreba.Mikroskopski senzori mogli bi da služe za nadzor terena i prikupljanje informacija.Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da bi ova tehnologija mogla značajno da promeni način vođenja budućih sukoba.
Autor: Redportal.rs
