Mnogi ljudi danas vole papagaje, što kao kućne ljubimce, što kao živa bića, što svakako nije za neko iznenađenje, jer nam ove simpatične ptice često pokazuju da su u stanju ne samo da imitiraju ljudski govor, već i da ga razumeju, odnosno da ga koriste na pravilan način.
Naime, cela ideja o proučavanju ovih ptica je došla od profesorke biologije Lorin Benedikt sa Uniiverziteta Severnog Kolorada, koja je želela da se u novom istraživanju fokisura na papagaje koji žive pored ili sa ljudima, umesto da se (kao što je ranije bio slučaj) proučavaju ptice u divljini.
Foto: Unsplash.com/ Nikolay Tchaouchev / @nxn
Njoj se pridružila Kristin Dalin sa Univerziteta u Pitsburgu (Džoržtaun) i tim biloga iz Austije, tako da je ispitano više od 880 papagaja, a u nalazima se ispostavilo da su mnoge od ovih ptica koristile lična imena - u smislu zvukove koji su služili kao odrednica na pojedinca, odnosno kao način identifikacije. Pored toga, otkriveni su neki iznenađujući obrasci u načinu na koji su papagaji koristili ta imena, a nalazi su objavljeni i u časopisu PLOS ONE.
Kao što nam je poznato, ljudima imena pomažu u organizovanju i snalaženju u složenim društvenim odnosima, međutim, i mnoge životinje takođe proizvode zvukove koji mogu služiti sličnoj svrsi, pomažući im da prepoznaju ili se obrate određenim pojedincima.
Istraživači su dugo istraživali ove vrste vokalnih signala kod životinja, ali profesorka Dalin upozorava da ne bi bilo adekvatno da se prave direktna poređenja sa ljudskim sistemima imenovanja.
Ne možemo zaključiti da su analogni ljudskim imenima, kako zbog toga što su signali životinja često jako različiti, tako i zbog toga što ne razumemo punu nameru iza signala.
Proučavanje stotina papagaja u zatočeništvu
Kako bi podrobnije obavili istraživanje, biolozi su se okrenuli podacima iz projekta ManyParrots - saradničke mreže entuzijasta koja proučava učenje, kogniciju i vokalno ponašanje papagaja putem anketa i audio snimaka. U nekim slučajevima, učesnici ankete su davali neke dodatne detalje koji su pomogli istraživačima da bolje razumeju kontekst u kojem su ptice koristile imena.
Skoro polovina učesnika je podnela primere papagaja koji izgovaraju imena. Među 413 snimaka koji su uključivali upotrebu imena, 88 je izgleda prikazivalo papagaje kako koriste imena kao oznake za određene ljude ili životinje.
Istraživači su takođe pronašli jake dokaze da neki papagaji nisu jednostavno primenjivali imena na široke grupe kao što su ljudi. Umesto toga, činilo se da povezuju određena imena sa određenom osobom.
Ipak, ovi snimci su otkrili da papagaji ne koriste uvek imena onako kako to ljudi rade. Primera radi neke ptice su više puta izgovarale svoja imena kao način da privuku pažnju. Ovo sugeriše da papagaji mogu da se prilagode i koriste imena u različite društvene svrhe u zavisnosti od situacije.
Foto: pexels.com/Елена Рудакова / @394882783
Prema profesorki Dalin, nalazi ukazuju na to da papagaji poseduju i kognitivne sposobnosti i vokalne veštine potrebne za korišćenje imena na različite načine. Ove upotrebe mogu uključivati direktnu komunikaciju sa ljudima, pa čak i spominjanje osoba koje trenutno nisu prisutne
Istovremeno, rezultati ističu i da mnogo toga ostaje neposznanica. Na primer, razlike između vrsta, pa čak i među pojedinačnim pticama unutar iste vrste, ostavljaju razna pitanja o tome kada, kako i zašto životinje koriste vokalne signale da identifikuju ili obraćaju se drugim jedinkama po imenu.
Autor: redportal.rs
