Prema naučnicima, izreka kakav otac takav sin je upravo dokazana 🧐

Odavno je prihvaćeno mišljenje da je DNK glavni stožer i prenosilac nasleđa kod ljudi. Ipak, nasleđe preko DNK je samo deo priče - očev način života, njegov način ishrane, da li ima problema sa težinom i sa stresom i sl. Sve je povezano i ima direktne posledice po zdravlje deteta. Posledice se osećaju kroz epigenom - nasledni biohemijski marker koji se povezuje sa DNK i sa vezivnim proteinima. Ali kako se informacija prenosi tokom oplodnje, zajedno sa tačnim mehanizmom i molekulima u spermi koji su uključeni u ovaj proces, bila je potpuna misterija - do sada.

Nova studija, objavljena u časopisu Developmental Cell, postigla je značajan napredak u rasvetljavanju problema identifikujući kako se informacija tzv. okoline prenosi ne-DNK molekulima u spermi.

POTPUNA PROMENA RAZUMEVANJA NASLEĐA

Kako navodi Sara Kimins, glavni autor studije i doktor na Canada Research Chair in Epigenetics, Reproduction and Development:

Veliki proboj koji je načinjen u ovoj studiji je taj što je identifikovala ne-DNK bazirane načine pomoću kojih sperma pamti okruženje (najviše ishranu) oca i prenosi tu informaciju embrionu. Neverovatno je da sada imamo kompletnu promenu i pomeranje od samo DNK baziranog pogleda na nasleđe (bolesti, sklonosti, karakter itd.) ka onoj koja je mnogo šira i obuhvatnija. Studija otvara vrata mogućnosti da se ključ razumevanja i sprečavanja pojave određenih naslednih bolesti zapravo nalazi u proteinima u spermi, a ne u DNK.

PROMENE U PROTEINIMA SPERME UTIČU NA EMBRION

Da bi razbili kod i otkrili na koji način se informacija koja utiče na razvoj embriona prenosi, istraživači su menjali epigenom sperme tako što su hranili male test-miševe specijalnom dijetom i potom pratili njihov efekat na posebne grupe molekula koje su asocirane sa DNK.

Otkrili su da specijalna ishrana izaziva promene kod određene grupe molekula (metila), koji se povezuju sa proteinima histona (veoma važni, "pakuju" DNK u ćelije). Oni su doveli do promene načina na koji se geni manifestuju u embrionu, što je rezultiralo defektima na kičmi i lobanji. Proteini koji se nalaze u spermi rade isti posao širom tela, ovi posebno imaju ulogu u funkcionisanju DNK. Eksperimentom, preko ishrane, otkrili su kako da ih menjaju. Potom su tu ishranu koristili na miševima, gde su otkrili da tako mogu da menjaju nasledne karakteristike - jer se promenjeni molekuli pojavljuju i u spermi, prenose se na embrion i dalje u embrionu nastavljaju da žive i rade.

Kako Kimis dodaje:

Naš sledeći korak biće da li ovi defekti i loše promene koje su indukovane u proteinima sperme mogu biti "popravljene". I čini nam se da je to zaista i moguće. Nadamo se da ćemo radom na ovoj studiji uspeti da proširimo svoje razumevanje šta se sve i na koji način nasleđuje.

Autor: redportal.rs