Stižu nam letnji meseci, a sa njima i tropske temperature koje mnogi jedva čekaju. Međutim, dok mi maštamo o plaži i sunčanju, naš organizam u pozadini vodi opasnu, lavovsku borbu za opstanak. Visoke temperature nisu samo stvar nelagodnosti – one direktno udaraju na naš krvotok, srce i mozak, a najnoviji medicinski podaci pokazuju da vreli talasi mogu biti smrtonosni već u prva 24 sata od naglog skoka temperature.
Ljudsko telo je evoluiralo tako da uvek teži da održi idealnu unutrašnju temperaturu od oko 37°C, bez obzira na to da li se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa. Kada živa na termometru skoči, organizam aktivira svoj sistem za hlađenje: širi krvne sudove blizu kože kako bi izbacio toplotu i pokreće znojenje. Isparavanje znoja je naš glavni štit protiv pregrevanja, ali ovaj proces ima svoju visoku cenu.
Širenje krvnih sudova automatski dovodi do naglog pada krvnog pritiska. Da bi nadomestilo taj pad i proguralo krv kroz telo, srce počinje da pumpa mnogo brže i radi pod strašnim opterećenjem. Upravo zbog toga, kako upozoravaju stručnjaci iz Britanske agencije za zdravstvenu bezbednost, ekstremne vrućine drastično povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara. Ako pritisak padne prenisko, unutrašnji sistem počinje da otkazuje.
Od toplotne iscrpljenosti do po život opasnog udara
Gubitak tečnosti i soli kroz znojenje, u kombinaciji sa niskim pritiskom, vodi pravo u toplotnu iscrpljenost. Simptomi su jasni: vrtoglavica, mučnina, nesvestica, grčevi u mišićima, glavobolja i jak umor.
Lekari britanske Nacionalne zdravstvene službe ističu da se ova faza može brzo rešiti ako osobu odmah sklonite u hlad, podignete joj noge, date joj vodu i rashladite kožu mokrim sunđerom ili oblogama pod pazuhom. Međutim, sat otkucava – ako se stanje ne popravi u roku od 30 minuta, nastupa toplotni udar, koji predstavlja hitno medicinsko stanje!
U fazi toplotnog udara, telo gubi kontrolu i unutrašnja temperatura skače preko 40°C. Osoba može potpuno prestati da se znoji iako joj je pretoplo, a javljaju se napadi, konfuzija i gubitak svesti. U tom slučaju, svaka sekunda je važna za pozivanje hitne pomoći.
Ko je na prvoj liniji udara i koje lekove morate paziti?
Dok vrelina pogađa sve, starije osobe, bebe i hronični bolesnici su u najvećem riziku. Dijabetičari, na primer, mnogo brže gube vodu, dok neurološke bolesti poput demencije mogu sprečiti ljude da uopšte postanu svesni da se kuvaju na suncu.
Takođe, određeni lekovi mogu postati opasni saveznici toplote:
- Diuretici (tablete za izbacivanje vode): Često se piju zbog srčanih problema, ali na vrućini drastično ubrzavaju dehidrataciju.
- Lekovi za pritisak: U kombinaciji sa prirodnim širenjem krvnih sudova na toploti, mogu izazvati opasan i nagli pad pritiska.
- Lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest: Mogu blokirati znojenje i potpuno onemogućiti telo da se samo rashladi.
Lekari izričito naglašavaju da pacijenti nikako ne smeju sami da prekidaju terapiju, već da fokus prebace na maksimalno hidriranje i boravak u rashlađenim prostorijama.
Statistika koja ledi krv: Vrućina ubija brzo
Podaci iz prethodnih godina jasno pokazuju da toplota i te kako odnosi živote. Tokom istorijskog toplotnog talasa u Engleskoj, kada je izmereno rekordnih 40,3°C, zabeleženo je skoro 3.000 prevremenih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. Crna statistika se nastavila i kasnije, sa 1.311 smrtnih ishoda tokom leta i 1.504 tokom sledeće godine.
Zanimljivo je da povećana smrtnost počinje da se beleži čim termometar pređe naizgled bezazlenih 25°C do 26°C. Lekari napominju da su najopasniji prvi talasi u proleće i rano leto, jer naš mozak i ponašanje još uvek nisu prilagođeni vrelini, dok kasnije tokom leta svesno menjamo navike i bolje se štitimo.
Zato, zatvarajte zavese tokom dana, izbegavajte sunce između 11 i 15 časova, pijte vodu pre nego što osetite žeđ i nikada, ali apsolutno nikada, ne ostavljajte decu ili životinje u zaključanim automobilima - čak ni na minut.
Predsednik Vučič: Hvala vam što vidite sebe u Srbiji 😎
SVETI MOJSIJE CRNI premijerno prikazan u mts Dvorani 😎
Autor: redportal.rs
