Najnovije naučno istraživanje otkrilo je zastrašujući trend: svetski vodotokovi ubrzano gube kiseonik, što bukvalno „guši“ rečni živi svet i preti da stvori smrdljive zone smrti u kojima opstanak ribljeg fonda postaje nemoguć.
Naučnici iz Kine iskoristili su moć satelita i veštačke inteligencije kako bi analizirali nivoe kiseonika u više od 21.000 reka širom sveta u periodu od 1985. godine do danas. Rezultati studije, koja je objavljena u prestižnom časopisu „Sajens Advansis“ (Science Advances), pokazuju da je nivo kiseonika u proseku pao za 2,1 odsto. Iako na prvi pogled ova cifra ne deluje dramatično, stručnjaci upozoravaju da se proces ubrzava i da bi do kraja veka pojedine reke mogle da izgube i do 10 odsto kiseonika, što vodi pravo u ekološku katastrofu.
Osnovni zakoni hemije i fizike nalažu da toplija voda zadržava manje kiseonika. Kako se planeta zagreva usled ljudskog faktora, reke se greju i oslobađaju dragoceni kiseonik direktno u atmosferu, ostavljajući vodeni svet na cedilu.
Glavni autor studije, ekolog Ći Guan sa Kineske akademije nauka u Nandžingu, upozorava da je reč o podmuklom procesu čije ćemo posledice svi osetiti.
- Deoksigenacija je veoma spor proces. Ako potraje dugo, negativan uticaj će direktno razoriti rečne ekosisteme. Nizak nivo kiseonika može izazvati seriju ekoloških kriza, kao što su pad biodiverziteta, degradacija kvaliteta vode i masovni pomor ribe - ističe Ći Guan.
Stižu "smrdljive zone smrti"
Naučnici su posebno zabrinuti zbog pojave takozvanih „mrtvih zona“, mesta gde je nivo kiseonika toliko nizak da ribe i drugi organizmi prosto ne mogu da dišu. Ovakve zone već postoje u Meksičkom zalivu, zalivu Česapik i jezeru Iri, a sada prete da preplave rečne tokove u istočnom delu SAD, Indiji i širom tropskih predela.
Geonaučnik Karl Flesa sa Univerziteta u Arizoni, koji nije učestvovao u studiji, slikovito objašnjava šta nas čeka u bliskoj budućnosti ukoliko se ovaj trend ne zaustavi.
- Očekuje nas budućnost sa više smrdljivih mrtvih zona, posebno tokom toplotnih talasa. Pojedine reke su već u toliko lošem stanju da ih i najmanja promena može gurnuti u zonu opasnosti. Ako vaše omiljeno mesto za pecanje postane pretoplo, nivo kiseonika će pasti i više neće biti ribe koju biste mogli da ulovite - slikovit je Flesa.
Gang i Amazon najugroženiji
Podaci pokazuju da je zagađena indijska reka Gang početkom ovog veka gubila kiseonik čak 20 puta brže od globalnog proseka. Ništa bolja situacija nije ni sa Amazonom u Brazilu, gde se broj dana sa registrovanim „mrtvim zonama“ povećava za čak 16 dana po svakoj deceniji. Profesor hidrologije Mark Birkens sa Univerziteta u Utrehtu potvrđuje da se stres zbog nedostatka kiseonika u svetskim rekama u proseku povećava za 13 dana po deceniji.
Iako su podizanje brana i zagađenje od đubriva i urbanog otpada veliki faktori, naučnici su izračunali da je za čak 63% ovog problema odgovorno isključivo zagrevanje vode. Ekolog i biogeohemičar Emili Bernhart sa Univerziteta Djuk naglašava da topla voda deluje kao katalizator za sve ekološke probleme.
- Kako se reke zagrevaju, postaje sve lakše da isti problemi sa zagađenjem od ranije izazovu mnogo težu, dugotrajniju i rasprostranjeniju hipoksiju i anoksiju, odnosno potpuni gubitak kiseonika. Smanjenje zagađenja vode je sada važnije nego ikada, a biće sve teže kako se reke budu dodatno zagrevale - zaključuje Bernhartova.
Autor: redportal.rs
