Iako o tome retko razmišljamo, a još ređe govorimo, funkcionisanje ljudskog sistema za varenje krije neke fascinantne, pa i pomalo šokantne brojke. Prema biološkim statistikama koje često privlače pažnju na internetu, prosečna osoba tokom samo jedne godine proizvede oko 145 kilograma fekalija.
Da bismo to stavili u perspektivu, to je količina koja znatno premašuje telesnu težinu prosečnog odraslog čoveka, pa čak i dostiže težinu dva čoveka prosečne građe, što jasno pokazuje koliko intenzivno i neprestano naš metabolizam zapravo radi.
Šta tačno čini ovu naizgled ogromnu masu? Zanimljivo je da najveći deo ovog biološkog otpada, čak oko 75 procenata, čini obična voda. Ostatak se sastoji od nesvarene hrane prvenstveno biljnih vlakana kao i miliona mrtvih i živih bakterija, ćelija i sluzi koji su ključni za zdravlje naših creva.
Na količinu i sastav direktno utiču naše dnevne navike, a nutricionisti i gastroenterolozi napominju da ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem rezultira većom, ali i znatno zdravijom funkcijom digestivnog trakta.
Iako na prvi pogled ova informacija može zvučati samo kao bizaran podatak za deljenje na društvenim mrežama, ona zapravo ima mnogo širu ekološku i infrastrukturnu dimenziju. Kada ovih 145 kilograma po osobi pomnožimo sa više od osam milijardi ljudi na planeti, dolazimo do neverovatnih razmera biološkog otpada na godišnjem nivou sa kojim moderni sanitarni sistemi moraju da se izbore.
Ono što predstavlja osnovnu biološku potrebu pojedinca, na globalnom nivou je ogroman inženjerski izazov koji nas podseća na važnost razvoja ekološke svesti i očuvanja komunalne infrastrukture.
Autor: redportal.rs
