Abraham Linkoln, čovek koji je očuvao jedinstvo Amerike i ukinuo ropstvo, iza svoje stoičke spoljašnjosti krio je duboke ožiljke mentalne bolesti. Istorijski podaci ukazuju na to da je Linkoln veći deo svog života patio od onoga što se u 19. veku nazivalo melanholijom, a što savremena medicina prepoznaje kao kliničku depresiju. Njegovi savremenici beležili su periode u kojima je predsednik bio toliko utučen da su se prijatelji ozbiljno brinuli za njegov život.
Najpotresniji aspekt njegove borbe bio je intenzivan strah od sopstvenih impulsa u trenucima najvećeg očaja. Prema saznanjima koja su isplivala u javnost, Linkoln je često izbegavao da nosi noževe ili bilo kakvo oštro oružje sa sobom. Ovaj oprez nije bio usmeren prema potencijalnim neprijateljima, već prema samom sebi predsednik se bojao da bi u naletu mračnih misli mogao da upotrebi nož kako bi sebi oduzeo život.
Ova saznanja bacaju potpuno novo svetlo na Linkolnovu snagu karaktera. Činjenica da je vodio naciju kroz njen najkrvaviji sukob, dok je istovremeno vodio iscrpljujući unutrašnji rat sa sopstvenim umom, čini njegova dostignuća još impresivnijim. Linkolnova sposobnost da prevaziđe ličnu patnju i ostane posvećen višem cilju služi kao moćno podsećanje da mentalno zdravlje ne definiše granice nečije veličine, već da je borba protiv unutrašnjih demona često najteža bitka koju heroji vode.
Autor: redportal.rs
