Afrika je možda počela da se DELI: Naučnici pronašli nove dokaze 🌍

Naučnici objašnjavaju da bi proces raspadanja kontinenta trajao milionima godina

Podsaharska Afrika mogla bi za nekoliko miliona godina da se razdvoji, a naučnici veruju da možda upravo sada posmatraju početak tog velikog geološkog procesa. Reč je o rasjedu Kafue, pukotini u Zemljinoj kori dugoj oko 2.500 kilometara, koja se proteže od Tanzanije do Namibije.

Geolozi su godinama smatrali da je ovaj rasjed neaktivan, ali sve više istraživanja pokazuje suprotno. Zabeleženi su manji zemljotresi, povećana temperatura ispod površine i promene nadmorske visine koje ukazuju na moguće stvaranje nove granice tektonskih ploča.

Nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Earth Science donela je dodatne dokaze o aktivnosti rasjeda. Naučnici sa Univerziteta Oksford analizirali su uzorke iz termalnih izvora i geotermalnih bušotina u Zambiji, tražeći tragove gasova iz Zemljinog plašta.

- Imamo prve geohemijske podatke sa tog područja. To je potpuno drugačija vrsta dokaza koja dodatno potvrđuje ideju o aktivnosti rasjeda - izjavila je naučnica Rūta Karolytė, koja je predvodila istraživanje.

Tim je posebno proučavao odnos helijuma-3 i helijuma-4, a rezultati su pokazali povećano prisustvo helijuma-3, što ukazuje na direktnu povezanost sa Zemljinim plaštom. Iako su rezultati još preliminarni, istraživači smatraju da bi to mogao biti rani znak nastanka nove granice ploča.

Naučnici objašnjavaju da bi proces raspadanja kontinenta trajao milionima godina. U najbržem scenariju, promene bi mogle postati vidljive za nekoliko miliona godina, dok bi u sporijem razvoju moglo proći i do 20 miliona godina.

- Južni deo Afrike bi se vremenom odvojio, ali pre toga bismo videli mnogo više zemljotresa i vulkanske aktivnosti. Nastajali bi duboki rasjedi i jezera, a na kraju čak i more - rekao je profesor Mike Daly sa Univerziteta Oksford.

Istraživači smatraju da bi proučavanje rasjeda Kafue moglo pomoći nauci da bolje razume kako nastaju nove granice tektonskih ploča. Osim toga, Zambija bi u budućnosti mogla imati i ekonomsku korist zahvaljujući geotermalnoj energiji i potencijalnim nalazištima helijuma, koji je veoma tražen u medicinskoj i tehnološkoj industriji.