Ekonomske prednosti konzervacije, čuvanja ili obnove prirodne sredine (posebno nacionalnih parkova) već sada svojim potencijalnim ekonomskim profitom nadmašuju mogućnost zarade od njene eksploatacije - sudeći prema najvećoj studiji do sada sačinjenoj, kojoj je cilj bio uporedna analiza eksploatacije naspram konzervacije prirodne sredine.
Istraživački tim pod vođstvom Univeziteta Kembridž i Kraljevskog društva za zaštitu ptica (Royal Society for the Protection of Birds) analizirao je na desetine lokaliteta, od Kenije preko Fidžija pa sve do Kine i Velike Britanije, i to na 6 kontinenata.
Dobijeni podaci, objavljeni u naučnom časopisu Nature Sustainability, stigli su tek nekoliko nedelja nakon izveštaja profesora Parta Dasgupta sa Univerziteta Kembridž, koji je objavio da je došao poslednji trenutak i da moramo postaviti zaštitu biodiverziteta na 1. mesto u našoj filozofiji globalne ekonomije.
Što se tiče ove poslednje studije, naučnici su detaljno izračunali monetarnu vrednost svakog analiziranog lokaliteta - naporedo. Odnosno, računali su koja im je vrednost, na primer, kao čuvara zdravog vazduha ili zaštite od poplava (u slučaju šuma) naspram potencijalne monetarne vrednosti promene okoline u ekonomski isplativ resurs, poput obrade zemlje ili seče šuma.
Tokom rane faze istraživanja naučnici su se fokusirali na 24 lokaliteta i analizirali prvenstveno njihove uporedne monetarne vrednosti. Pride, ovde su računali i njihovu ekonomsku isplativost i projektovali je u budućnost 50 godina.
Glavni ekonomski benefit konzervacije prirode je u regulisanju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, posebno izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere.
Pod pretpostavkom da svaka tona ugljen-dioksida košta 31 dolar celokupno ljudsko društvo (suma koja je po mnogima veoma umanjena), onda preko 70% lokaliteta ima veću monetarnu vrednost kao zaštićeni region prirode, dok su svi šumski lokaliteti u vrednosti od čak 100% isplativiji ako se konzerviraju i ostave u svom originalnom stanju.
Ako ugljen-dioksidu smanjimo cenu i svedemo ga na samo 5 dolara po toni, u tom slučaju opet preko 60% prirodnih lokaliteta ima veću monetarnu vrednost ako se konzerviraju ili vrate u svoje originalno stanje. Čak ako kompletno uklonimo ugljen-dioksid iz jednačine, 42% lokaliteta će opet imati veću monetarnu vrednost kao mesta očuvane prirode.
Kako objašnjava glavni autor studije Ričard Bredberi:
Zaustaviti gubitak biodiverziteta nam je cilj sam po sebi, ali to nije u vezi samo sa prirodnom sredinom. Priroda i njeno blagostanje je glavni stub na kome počiva i naša budućnost. Nama je potrebna kompletna transparentnost koja se tiče eksploatacije prirodne sredine, olakšice, kao i podsticanje organizacije rada da bude više fokusirana na efikasnu eksploataciju zemlje. U smislu efikasnije po očuvanje okoline, kroz poreske olakšice, zakonske regulative i subvencije.
Pored toga, Endru Blamford, viši autor studije i profesor sa Univerziteta Kembridž, dodaje:
Kumulativni podaci su jasno pokazali da je konzervacija ili obnova prirodne sredine u 74% slučajeva isplativija opcija od dalje eksploatacije. Pored toga, istraživači su podelili i usluge i robu na one koji su široko dostupni, odnosno zajednički resurs, i one koji su dostupni malom broju ljudi. Kada se i tako meri, opet je prirodna sredina vrednija u 92% slučajeva.
Čak i u onim slučajevima kada je eksploatacija bila više profitabilna, i tu je bila isključivo u vezi sa trenutnom tržišnom vrednosti produkta/sirovina.
Koautor studije Ana Sofi Pelier najbolje je sumirala podatke:
NAUKA: Otkriven fosil dinosaurusa koji sedi na jajima 🧐
NAUKA: Majmuni pre 3.000 godina ušli u kameno doba? 🤓🐒🐒🐒
Autor: redportal.rs
