Pripadnici iste generacije, rođeni u krugu od nekoliko stotina kilometara, u zemlji u kojoj je vladao fašistički režim Benita Musolinija, sva trojica su sanjali o boljem svetu, dok su i te kako bili svesni realnosti.

Možemo slobodno tvrditi da ne postoji nijedan ozbiljan filmofil koji nije odgledao bar nekoliko filmova koje je režirao Serđo Leone, ili da ne zna za više muzičkih tema koju nije napisao Enio Morikone. Isto tako, može se reći da je nemoguće da postoji neki istinski ljubitelj stripova koji nije pročitao bar nekoliko priča koje je potpisao Hugo Prat, čiji je najpoznatiji lik Korto Maltese - neobičnan pustolov koji sanjari za ličnom srećom, ali u nimalo jednostavnim okolnostima.

IZVOR: YT / RobertoGumpi

Ono što je kuriozitet jeste da su sva trojica nabrojanih stvaralaca zapravo rođeni u praktično isto vreme, u roku od tri godine. Prat je rođen u Riminiju 1927, na 400 kilometara od Rima, dok su Enio Morikone i Serđo Leone rođeni u samom Rimu, i to u roku od dva meseca, budući da je prvi rođen početkom novembra 1928, a drugi početkom januara 1929. godine.

Od njih trojice, Hugo Prat je možda imao nešto specifičniji životni put, jer je, premda rođen u Riminiju, najveći deo detinjstva proveo u Veneciji. Ova činjenica je relativno lako uočljiva ljubiteljima njegovih stripova, do te mere da je prva asocijacija na Korta Maltezea uglavnom njegova figura koja se šeta Trgom Svetog Marka u ovom gradu.

Foto: Wikipedia.org/hugo prat

SLIKA: Lik Korta Maltezea se nekako najprirodnije uklapa u venecijanske ulice

Poreklo sve trojice, svakako, nije bilo ništa manje zanimljivo, tako da se jasno mogu uočiti pravilnosti u pravcu koje će sva trojica zauzeti u svom žviotu. Tako je Serđo bio sin jednog od prvih italijanskih režisera Vićenca Leonea i glumice nemih filmova Edvidž Valkarengi, tako da se verovatno moglo očekivati da će postati vrhunski filmski delatnik, budući da je od malena bio zaintresovan za posao svog oca.

S druge strane, Enio je bio sin Marija Morikonea, koji je bio relativno poznati muzičar, rodom iz Arpina u Laciju. Slično Leoneu, i on je bio zaintresovan za posao svog oca i od malena je pokazao talenat za muziku. Srećna okolnost je bila što su Serđo i Enio živeli relativno blizu, tako da su se upoznali još u školi, što će biti presudno, ispostaviće se, i za svetske okvire.

Hugo Prat, iako je živeo i rastao nešto dalje, bio je pod uticajem raznih kultura. Naime, ne samo da je po dedi s očeve strane bio Englez i katolik, već je po majčinoj strani bio mešavina Jevrejina i Turkinje. Povrh toga, njegov otac je bio italijanski oficir i pripadnik Dobrovoljačke milicije za nacionalnu bezbednost (Milizia Volontaria per la Sicurezza Nazionale), odnosno danas zloglasnih Crnokošuljaša, kako su se kolokvijalno zvali.

IZVOR: YT / bojan969

Mladom Pratu se tako desilo da je detinjstvo proveo tako šta ga je baka često vodila u bioskope u kojima bi uživao u avanturističkim filmovima, kod kuće je često provodio vreme u društvu prijateljica svoje majke koje su tumačile sudbinu koristeći tarot karte, tetka, inače glumica, bi ga vodila u operu, da bi kad je napunio 10 godina bio prinuđen da se preseli u Etiopiju, budući da je njegov otac bio prebačen tamo po izbijanju rata. Nažalost po mladog Prata, njegov otac je umro kao zarobljenik britanske vojske početkom četrdesetih godina, nakon poraza fašističkih snaga u Severnoj Africi.

Ipak, kada se pogleda opus sve trojice, može se sa velikom sigurnošću reći da su svi bili usmereni ka iskustvu ljudi koji sami po sebi nisu loši, ali su prinuđeni da rade loše stvari kako bi nešto postigli u surovom svetu u koji su ubačeni, ne svojom voljom. Naravno, svako u svojoj oblasti, Prat kao strip autor, Morikone kao kompozitor a Leone kao režiser.

Sličnosti u temema i slične obrade istih, koje uglavnom zrače sentimentalnošću, u kojima glavni junaci često prolaze kroz razne borbe u pokušaju da dosegnu sopstveni deo izgubljenog raja, ali i u isto vreme često pokazuju kajanje zbog nekih poteza koje su morali da povuku, ostaju upečatljive u njihovim radovima.

IZVOR: YT / mg42do

Tako je recimo relativno lako primetiti da odnos koji u Leonovom filmu Dobar, loš, zao (The Good, the Bad and the Ugly) imaju Plavi (kojeg u ovom filmu tumači maestralni Klint Istvud) i Tuko, skoro u potpunosti odgovara odnosu koji u Pratovim stripovima imaju Korto Malteze i Raspućin.

Ovaj antagonizam između dva jaka lika, koji su istovremeno i partneri i neprijatelji, budući da je jedan skloniji zločinu dok je drugom više stalo do ljudskog života, makar se ne ostvario maksimalan materijalni rezultat, pokazao se kao izuzetno primamljiv za publiku širom sveta. Verovatno jer je svako od nas u stanju da prepozna takve ljude i u svom okruženju, ali i u svakom od nas.

Nije zgoreg pomenuti i još jednog Italijana, koji je po svemu sudeći prolazio kroz slična iskustva i osećanja u fašističkoj Italiji, iako je nekih 30 godina stariji od ove trojice stvaralaca. Naime, teško je ne pročitati neverovatnu knjigu Kaputt Kurcija Malapartea (Korto Malteze, slučajno ili ne, ima jako slično ime i iste inicijale) a da u njoj ne vidimo obrise Korta i njegovih pustolovina, koje će proslaviti Prata nekih 20 godina kasnije nakon što je ova knjiga ugledala svetlost dana.

Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo

Slično Kortu, i Kurcio u knjizi obilazi ratom iscrpljenu i opustošene zemlje, pričajući priče običnih ljudi i njihova iskustva, sve u pokušaju da prežive teška vremena. Da li je Kaputt možda i presudno uticao na stvaranje Kortovih pustolovina, ostaje u domenu nagađanja, mada možemo biti potpuno sigurni da je Prat svakako imao dovoljno sopstvenih iskustava kako bi napravio čuveni serijal stripova.

Više je nego jasno da svaki put kada čujemo neku lako prepoznatljivu, sentimentalnu i toplu muzičku temu iz Morikoneove riznice, koje su toliko upečatljive da su praktično filmovi same po sebi, da lako možemo gotovo ispred sebe već vidimo neke od junaka koje su kreirali Prat ili Leone, budući da nam svaki od njih priča priču o svakom od nas ponaosob. Prosto, Morikoneove teme su toliko životne da je lako uživeti se u njih same.

Jer, život ljudskog bića nikada nije bio lak, a da li ćemo se protiv svakakvih nedaća boriti kao Korto ili Raspućin, Plavi ili Tuko, odnosno dobar ili zao, ostaje na izboru svakoga od nas. Svakako, čini se da je ova generacija italijanskih umetnika, koja je odrastala i živela u fašističkoj Italiji, a zatim doživljavala otrežnjenja od nekih ideala koje su stekli rastajući u tom okruženju, ovakvih ljudskih iskustava i izbora, nekako bila najsvesnija.

Autor: Marko Radovanović