Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštio je Kabinet guvernera, prenosi Telegraf.rs.
Pored toga, kamatne stope na depozitne olakšice ostale su na 4,5 odsto, a na kreditne olakšice na sedam odsto.�
Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor je imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu da utiču na njeno dalje kretanje.
Međugodišnja inflacija se tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja, a u martu je iznosila 2,8 odsto, ali Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
Takođe, krajem godine će na višu inflaciju uticati i niska baza usled primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe kada je krajem prethodne godine došlo do značajnog smanjenja inflacije.
Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine.
Kao što je očekivano, prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine.
Aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno da utiču i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala.💰
Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga.
S druge strane, viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta.
Konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od tri odsto.
Nakon izazova u januaru, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu je ostvaren rast aktivnosti u prerađivačkoj industriji, što je bilo praćeno i rastom njenog izvoza.
Istovremeno, znatno je ubrzan rast aktivnosti u trgovini na malo i turizmu, ukazujući da je najveći pozitivan doprinos privrednom rastu u prvom tromesečju potekao od sektora usluga.
U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027, dok se dogodine očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe Ekspo.
Večeras u ELITI: Gledanje snimaka sa IVANOM ŠOPIĆ 📺🤩
Autor: Tanjug / biznis.telegraf.rs
