NAUKA: Sećanja bez mozga? 🤔

Da li je moguće sećati se i učiti bez nervnog sistema i mozga? 🤨

Posedovanje sećanja na prošle događaje nam omogućava da donosimo pametnije odluke o budućnosti. Istraživači sa Instituta za dinamiku i samoorganizaciju Max-Planck i Tehnički univerzitet iz Minhena su otkrili kako sluzava buđ Physarum polycephalum čuva memoriju - iako čak ni ne poseduje nervni sistem.

Sposobnost čuvanja i korišćenja sačuvanih informacija daje organizmu jasnu prednost kada se nađe u potrazi za hranom ili kada treba da izbegne opasne oblasti. Do sada se to smatralo sposobnošću samo onih živih bića koje su razvile nervni sistem.

Međutim, nova studija obara dosadašnje postulate i predstavlja nove dokaze koji su pokazali da i dinamični jednoćelijski organizmu imaju istovetnu sposobnost.

pročitajte još

NAUKA: Zašto po mirisu najbolje pamtimo i najlakše se prisećamo 👃

PROZOR U PROŠLOST

Sluzava buđ Physarum polycephalum zadavala je glavobolje istraživačima decenijama. Ona postoji na raskrsnici između kraljevstva životinja, biljaka i pečuraka, ovaj jednistvneni organizam daje nam mogućnost da pogledamo u prošlost rane evolucije eukariota - vrste prvih formi života kojoj i ljudi pripadaju.

Telo ove životinje je jedna velika ćelija sačinjena od međusobno povezanih tuba koje stvaraju na taj način mrežu. Jedna ćelija, nalik na amebu, može biti velika i od nekoliko centimetara pa čak i do metara, a zapravo je najveća ćelija na planeti Zemlji.

DONOŠENJE ODLUKA NA NAJPRIMITIVNIJI MOGUĆI NAČIN

Zapanjujuće sposobnosti ove buđi da reši kompleksne probleme, poput pronalaska najbržeg puta iz lavirinta, naveli su naučnike da joj dodele titulu inteligentna buđ. Ova činjenica je zbunjivala i inspirisala naučnike da postavljaju pitanja i istražuju na koji način se donose odluke čak i u najprimitivnijim biološkim sistemima mogućim.

Sistem donošenja odluka kod ove buđi je posebno fascinanatan, posebno ako smo svesni toga da njen sistem tuba konstantno biva reorganizovan. Stalno rastu i stalno se dezintegrišu, i to sve potpuno bez jednog centra za organizaciju, poput nervnog sistema ili mozga.

Na šok istraživača i naučnika, otkriveno je da buđ direktno čuva sećanja na hranu koja je otkrivena u samoj strukturi svog tela i ta informacija će uticati na sve njene odluke.

pročitajte još

NAUKA: Ženske bradavice Ahilova peta muškaraca (ko bi rekao... 🤭)

MREŽNA ARHITEKTURA KAO SEĆANJE NA PROŠLOST

Kako navodi Karen Alim, glavni načelnik fizičke biologije i morfogeneze na institutu Max-Planck:

Veoma je uzbudljivo kada se ceo projekat razvije samo oko jedne proste opservacije.

Opservacija koja je u pitanju nastala je kada su istraživači pratili migraciju i način ishrane organizma i primetili drugačiju tubularnu reorganizaciju kada se buđ susretne sa određenom hranom - koja ostaje i posle susreta.

S obzirom na brzinu i konstantnost promene strukture, postojanost ovog mrežnog sistema dala nam je ideju da je sama arhitektura tubularne mreže zapravo sećanje o prošlosti.

ODLUKE KOJE SE VODE SEĆANJEM

Da bi dokazali ovu tvrdnju, istraživači su kombinovali mikroskopske opervacije adaptacije tubularne mreže sa teorijskim modelovanjem. Susret sa hranom inicira otpuštanje hemikalija koje putuju od tačke gde je došlo do dodira sa hranom kroz celo telo omekšavajući tube - čime se ceo organizam reorijentiše prema hrani.

pročitajte još

NAUKA: Pantljičara dobila rak, a ON umro 🤢

Marina Kramar, prvi autor studije, navodi:

Tačka odakle kreće postepeno omekšavanje je mesto gde prethodno "sećanje" ulazi u igru i mesto gde se ono čuva i odakle se izvlači. Prethodna sećanja hranjenja su sačuvana u strukturi tuba, posebno u redosledu debelih i tankih u okviru celokupne strukture. Supstanca koja izaziva smekšavanje putuje upravo tim tubama, posebno debljim, koje su nešto kao auto-putevi koji omogućavaju brz transport kroz celo telo. Na taj način prethodni "otisci" ili "sećanja" u strukturi igraju važnu ulogu, jer oni diktiraju strukturu koja će se stvoriti.

DIZAJN BAZIRAN NA UNIVERZALNIM PRINCIPIMA

Sudeći prema jednostavnosti ove žive mreže, sposobnost buđi Physarum polycephalum da formira sećanja je zaista intrigantna. Neverovatno je koliko je mehanizam prost a efektivan i sa kojom finoćom se kontroliše i prilagođava okolini.

Ovi rezultati čine važan deo zagonetke razumevanja ponašanja ovog prastarog organizma. A sa druge strane, opet ukazuje na postojanje univerzalnih principa koji podupiru ovaj sistem ponašanja. Potencijal primene ovog sistema u robotici ili stvaranju pametnih materijala je zaista neograničen.