Kako saznaje Rojters iz diplomatskih izvora u Vašingtonu i Briselu, NATO razmatra ukidanje prakse održavanja godišnjih samita. Razlog? Izgleda da je Alijansi dosta drame, a glavni akter te drame je niko drugi do Donald Tramp.
Nakon godina napetih susreta, šest različitih izvora potvrđuje da NATO planira da proredi svoje sastanke na najvišem nivou. Glavni cilj ove strategije je izbegavanje direktnog i potencijalno eksplozivnog sudara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u njegovoj poslednjoj godini mandata.
Trampova administracija nije štedela reči kritike na račun ostalih 31 članice, a nedavno ih je žestoko "izribala" jer nisu pružile jaču podršku američkim vojnim operacijama protiv Irana. Iako će se lideri okupiti ovog jula u Ankari, pritisak da se tempo uspori postaje sve glasniji.
„Bolje bez samita, nego loš samit“
Diplomatski krugovi sugerišu da bi samit 2027. godine u Albaniji mogao biti pomeren za jesen, dok se za 2028. godinu - kada su u SAD izbori i kada Tramp završava mandat - planira potpuno preskakanje sastanka. Generalni sekretar Mark Rute će imati poslednju reč, ali raspoloženje je jasno: kvalitet diskusije je važniji od slikanja za medije.
- Bolje je imati manje samita nego loše samite. Svakako imamo pune ruke posla, znamo šta treba da radimo - izjavio je jedan od diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
Stručnjaci poput Filis Beri iz Atlantskog saveta podsećaju da je NATO tokom celog Hladnog rata održao svega osam samita.
- Smanjenje broja samita visokog profila omogućilo bi NATO-u da nastavi sa svojim poslom i smanji dramu koja je obeležila mnoge nedavne transatlantske susrete - napisala je Berijeva.
Trampova senka nad Briselom
Napetost nije od juče. Sećamo se prošlogodišnjeg samita u Hagu gde je Tramp zahtevao da članice troše neverovatnih 5% BDP-a na odbranu. Iako su pristali na 3,5% za direktnu odbranu i 1,5% za šira bezbednosna ulaganja, pravi potresi su usledili kada su saveznici odbili da ga prate u ratu sa Iranom.
Tramp je tada otvoreno doveo u pitanje opstanak pakta o međusobnoj odbrani, pa čak i zapretio napuštanjem Alijanse. Ne treba zaboraviti ni njegovu bizarnu tvrdnju na Grenland, autonomnu teritoriju koja pripada Danskoj, takođe članici NATO-a.
Bivši generalni sekretar Jens Stoltenberg u svojim memoarima nije krio koliko je situacija bila kritična:
Da je ispunio svoju pretnju o odlasku u znak protesta, ostali bismo da skupljamo komadiće razbijenog NATO-a.
Šapić: GSP ne može da se PRIVATIZUJE 🚌
Autor: redportal.rs
