Deca se možda neće sećati tačnog datuma porodičnog putovanja, ni cipela koje su nosila u trećem razredu, ali retko zaboravljaju kakva je bila emocionalna atmosfera u njihovom domu, prenosi b92.net.
Dugo nakon što odrastu, ne ostaju im u pamćenju veliki gestovi ni skupi pokloni, nego ton roditeljskog glasa, osećanje da su ih roditelji stvarno primećivali i način na koji su se u kući rešavali sukobi.
Atmosfera u domu
Pre nego što zapamte bilo kakav savet, deca pamte kakvo je osećanje biti kod kuće. Sećaju se da li je dom bio sigurno utočište, napeto mesto, topao kutak, nepredvidivo okruženje ili prostor s mnogo kritike. To koliko su roditelji bili emocionalno prisutni često je prva lekcija koju dete dobija o tome kako svet funkcioniše.👼
Reči koje oblikuju unutrašnji glas
Roditelji često nisu svesni koliko se neke rečenice mogu duboko urezati u dečje pamćenje. Reči izgovorene u ljutnji, pohvali, strahu ili sasvim usput, s vremenom postaju deo detetovog unutrašnjeg glasa. Primera radi, dete koje stalno sluša: Nikad ništa ne uradiš kako treba, tu poruku može da nosi sa sobom i u odraslom periodu, kao trajnu sumnju u sebe.
Način na koji se rešavaju sukobi
Deca ne pamte samo da li su se njihovi roditelji svađali, nego i kako su to radili. Da li su povišeni tonovi prelazili u pretnje i dane tišine? Da li je jedan roditelj ponižavao drugog? Ili su se sukobi završavali izvinjenjem, kompromisom i pomirenjem Posmatrajući odrasle, deca uče kako izgledaju odnosi među ljudima.
Koliko često je potrebno tuširanje?🛀🏻🤔
Autor: Index.hr / superzena.b92.net
