Kasnonoćni ritam spavanja sve češće postaje predmet istraživanja, jer se pokazuje da odlazak u krevet nakon 1 ujutro može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Studije ukazuju da poremećaj cirkadijalnog ritma unutrašnjeg biološkog sata narušava balans hormona i utiče na raspoloženje. Ljudi koji redovno ostaju budni do kasno češće prijavljuju simptome depresije i anksioznosti, što otvara pitanje koliko je savremeni način života u sukobu sa prirodnim potrebama organizma.
Stručnjaci objašnjavaju da kasno spavanje ne utiče samo na dužinu odmora, već i na njegov kvalitet. Nedostatak dubokog sna, koji se najčešće javlja u prvim satima noći, povezan je sa slabijom koncentracijom, razdražljivošću i povećanim stresom. U društvu u kojem su noćni rad, digitalne platforme i stalna dostupnost postali norma, sve je teže održati zdrav ritam spavanja, a posledice se osećaju na nivou pojedinca i zajednice.
Iako se kasnonoćni život često romantizuje kao znak produktivnosti ili kreativnosti, istraživanja upozoravaju da dugoročno može biti štetan. Psiholozi savetuju da se odlazak u krevet pre ponoći posmatra kao ulaganje u mentalno zdravlje, a ne kao ograničenje. U vremenu kada se depresija i anksioznost sve češće javljaju, vraćanje osnovnim navikama poput ranijeg spavanja može biti jednostavan, ali moćan korak ka očuvanju psihičke stabilnosti.
ŠESTI FESTIVAL SOLA od 29. do 31. maja 2026. godine 🩰
Autor: redportal.rs
