Sa samo 25 godina, Kameron Mofid je postigao ono o čemu većina ljudi sanja ceo život – obišao je svaku državu na planeti. Ipak, nakon hiljada sati provedenih u avionima i bezbrojnih viza, jedna ogromna praznina na mapi je i dalje postojala. Sedmi kontinent, mistični Antarktik, bio je poslednja stanica koja mu je pokazala da, uprkos svemu što je video, zapravo nije video ništa.
Antarktik tehnički nije država, pa se nije uklapao u Kameronov prvobitni plan, ali je finansijska barijera bila još veća prepreka. Osnovna putovanja tamo koštaju i preko 10.000 dolara. Ipak, zahvaljujući saradnji svog prijatelja, poznatog jutjubera, sa jednom ekspedicijskom kompanijom, Kameron je dobio priliku da se pridruži putu koji će mu promeniti život.
Putovanje je počelo u Ušuaji, najjužnijem gradu na svetu, odakle su brodom krenuli put zloglasnog Drejkovog prolaza. Ovaj deo okeana poznat je po nemilosrdnim olujama, što je mladi putnik osetio na sopstvenoj koži.
- Pokušao sam da izađem na palubu na trenutak, da udahnem svež vazduh. Umesto toga, udario me je vetar brzine od 150 kilometara na sat koji me je bukvalno vratio kroz vrata nazad u unutrašnjost broda - priseća se Kameron ove zastrašujuće scene.
Nakon tri teška dana na moru, voda se smirila, a horizontom su zavladali glečeri. Kameron, koji je mislio da je video svaki pejzaž koji se može zamisliti, ostao je zatečen razmerama ledenog kontinenta. Plutajući ledeni bregovi veličine nebodera i prostranstvo koje kao da se stapa sa ivicom sveta bili su prizor za koji ga ništa nije moglo pripremiti.
Tokom vožnje kajakom po mirnom moru, doživeo je bliski susret sa kitovima koji su plivali tik uz njihova mala plovila.
- U tom trenutku osetio sam duboku zahvalnost zbog jednostavne činjenice da delimo ovu planetu sa stvorenjima poput njih - kaže on.
Sledećeg jutra, Antarktik je pokazao svoje drugo lice – snažnu mećavu koja je sve pretvorila u belilo. Ipak, to ih nije sprečilo da se iskrcaju na jedno zamrznuto ostrvo gde su zatekli koloniju pingvina. Dok je sneg šibao njihova lica, Kameron je posmatrao mlade pingvine kako se kreću uzbrdo, potpuno neuzdrmani olujom.
- Bili su savršeno kod kuće u uslovima koji su se nama činili brutalnim; oni su primer života koji cveta daleko od ljudske kontrole - ističe on.
Kruna putovanja bilo je kampovanje na samom poluostrvu. Zbog blizine južnog pola, noć nikada nije potpuno pala. Čak i nakon zalaska sunca oko 23 časa, nebom je vladao bledi sumrak pojačan sjajem punog meseca. Adrenalin i surovi uslovi nisu mu dozvolili da zaspi, ali mu je to dalo vremena za razmišljanje o univerzalnoj istini koju je naučio na svojim putovanjima.
- Što više sveta vidite, to više shvatate koliko toga još uvek čeka da bude otkriveno - zaključio je Kameron Mofid.
Autor: redportal.rs
