Kroz razgovor sa stručnjacima iz oblasti medicine, psihologije i informacionih tehnologija, analizirani su rizici koji nastaju kada pacijenti zamene stručno mišljenje lekara algoritmima. Iako tehnologija napreduje velikom brzinom, osnovni zaključak diskusije jeste da digitalni alati još uvek ne mogu da zamene ljudsku stručnost, empatiju i sposobnost dedukcije.
Doktorka Zorica Lazić skrenula je pažnju na opasnost od banalizovanja simptoma i nepredvidivih interakcija lekova.
Ona ističe da AI modeli ne poseduju širu sliku o pacijentu, njegovom načinu života ili hroničnim bolestima koje značajno menjaju dijagnostički proces. 👨⚕️
Posebno su ugroženi pacijenti sa teškim dijagnozama, poput onkoloških bolesnika, kod kojih čak i obični suplementi mogu izazvati opasne reakcije u kombinaciji sa redovnom terapijom, što veštačka inteligencija često previđa u svojim generičkim savetima.
Sa psihološke strane, Jovana Stojković primećuje da savremeni alati postaju neka vrsta štita od neprijatnosti, gde ljudi pitaju algoritme o temama kojih se stide da govore pred drugima. Međutim, takva praksa dodatno produbljuje problem usamljenosti, naročito kod adolescenata.
Psihološkinja upozorava da mladi sve češće imaju iskrivljenu percepciju stvarnosti i socijalnih odnosa, gde se digitalna interakcija pogrešno interpretira kao stvarna bliskost, što može ostaviti dugoročne posledice na njihov emocionalni razvoj.
Strahinja Dević je sa tehničkog aspekta objasnio da je takozvana pamet veštačke inteligencije zapravo rezultat statističke verovatnoće, a ne stvarnog razumevanja. 🧐
On navodi da su jezički modeli trenirani da daju najverovatniji odgovor na osnovu ogromne baze podataka, ali da su potpuno lišeni morala, razuma ili moći samostalnog zaključivanja. Upravo zbog toga, AI može zvučati veoma samouvereno čak i kada iznosi netačne informacije ili halucinira, što ga čini nepouzdanim izvorom za medicinske odluke.
Na kraju, u emisiji je naglašeno da su specijalizovani alati namenjeni isključivo lekarima kako bi im ubrzali analizu podataka, a ne opštoj populaciji za samostalno istraživanje simptoma.
Pored pitanja privatnosti i činjenice da sistemi trajno pamte sve unete medicinske podatke, IT stručnjak je podsetio i na ekološki otisak ove tehnologije. Svako postavljeno pitanje troši ogromnu količinu električne energije, što uz sve bezbednosne rizike postavlja i pitanje održivosti masovnog oslanjanja na ove sisteme u svakodnevnom životu.
Autor: Informer, Redportal.rs
