Potresna ispovest oca jedne od žrtava ponovo je podsetila Srbiju na bol koja ne prolazi ni godinama nakon tragedije u diskoteka Kontrast, gde je u požaru život izgubilo šestoro mladih ljudi. 🖤
Prvi april u Novi Sad već četrnaest godina nosi težinu jedne od najtragičnijih noći. 🖤 Te 2012. godine, oko tri sata posle ponoći, izbio je požar u diskoteci, koji je zauvek promenio živote porodica nastradalih. 🔥💔
U tragediji su stradali Marina Aničić (25) iz Čuruga, Tamara Miladinović (25) iz Novog Sada, Milena Dalmacija (26) iz Futoga, kao i Zoran Ignjatović (28), Marko Pavlović (29) i Renato Vuković (21). Njihovi životi ugašeni su u nesreći za koju se godinama ističe da je posledica niza propusta i neodgovornosti. ☝️ Njihova tela pronađena su zagrljena tek u zoru, nakon što je požar ugašen, piše . 🖤
🚨 Za ovu tragediju osuđena su četvorica muškaraca – vlasnik lokala Alojz Ganić, zakupci Slaviša Stanišić i Dejan Ratković, kao i električar Miroslav Papuka. Ganić je prvobitno osuđen na pet godina zatvora, Stanišić i Ratković na deset i sedam godina, dok je Papuka dobio devet godina zatvorske kazne. Kasnije je Ganiću kazna smanjena na četiri godine, a nakon izdržane dve trećine kazne pušten je na slobodu. 🚨
I više od decenije kasnije, bol porodica ne jenjava. Svaka godišnjica vraća sećanja na kobnu noć i podseća da iza tragedije ostaju ljudi koji sa gubitkom žive svakodnevno. 🖤
Ove godine posebnu pažnju javnosti izazvala je emotivna poruka oca jedne od nastradalih devojaka, koju je podelio na društvenim mrežama:
- Četrnaest godina od noći kada je u požaru diskoteke ‘Kontrast’ ugašen život moje ćerke i još petoro mladih ljudi. Šest mladih života, šest porodica, šest svetova koji su stali u jednom trenutku zbog tuđe nebrige. 🖤
U nastavku, kroz reči koje svedoče o dubokoj boli, naglasio je da vreme ne donosi zaborav niti olakšanje:
- Godine prolaze, ali jedno se ne menja, svaka žrtva je nečije dete.
On upozorava da tragedije ne smeju biti relativizovane niti zaboravljene:
- Moja ćerka nije broj. Niti su to druga deca koja su stradala. Niko nema pravo da žrtvu pretvara u opravdanje ili zaborav.
- Ističe i da je kroz ličnu tragediju naučio da oprosti, ali naglašava da oprost ne znači odsustvo odgovornosti:
- Oprost ne znači da je sve isto. Oprost ne znači da nema odgovornosti. Zato ne tražim osvetu, već istinu, odgovornost i dostojanstvo.
U završnici, upozorava na gubitak empatije u društvu:
- Ako možemo da pevamo dok neko tuguje, ako možemo da zaboravimo tuđe dete onda smo izgubili meru šta znači biti čovek -
Godišnjicu je obeležio paljenjem sveće, ne samo za svoju ćerku, već za sve žrtve koje, kako je poručio, ne smeju biti zaboravljene. 🙏❤️
Nakon tragedije, jedan od konobara iz diskoteke svedočio je o dramatičnim trenucima tokom požara i pokušaju da spasi goste 🙏:
- Otišao sam sa kolegom da se umijem i tamo smo zatekli mladiće i devojke koji su se sakrili u kabinama, pokušavajući da zadrže dim.
Shvativši opasnost, pokušao je da ih izvede napolje:
- Rekao sam im da krenu za mnom ka izlazu. Natopio sam ubruse vodom i dao im da stave preko nosa i usta kako bi lakše disali kroz dim.
Krećući se kroz gust dim, oslanjao se na pamćenje rasporeda prostora:
- Ništa se nije videlo. Trčao sam ka izlazu po sećanju.
Međutim, kada je stigao do vrata, shvatio je da niko nije krenuo za njim:
- Okrenuo sam se i video da niko nije pošao za mnom. Ostali su unutra.
Tela nastradalih pronađena su tek nakon što je požar ugašen.
- Bili su zagrljeni - pisao je tada Kurir. 🤗💔
Autor: redportal.rs
