Većina evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, u nedelju, 29. marta pomeriće svoje kazaljke na satu, nakon čega zvanično počinje letnje računanje vremena.
Umesto da spavamo duže, "izgubićemo" jedan sat sna, tog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Ipak, uživaćemo u dužoj obdanici. Ali, kome je prvom palo na pamet da uopšte pomera kazaljke i zašto se do dan-danas ova praksa zadržala?
Ideju o pomeranju sata prvi je još 1784. godine pomenuo Bendžamin Frenklin, američki naučnik i političar.
Iako je američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin 1784. objavio svoje proračune u formi satire u pariskom listu "Žurnal de Pari", on se i danas smatra pionirom letnjeg računanja vremena: Frenklin, koji je u to vreme živeo u Parizu, tvrdio je da bi efikasnije korišćenje dnevne svetlosti doprinelo produktivnosti i ekonomičnosti. Umesto pomeranja sata, između ostalog je predlagao buđenje grada topovima u ranim jutarnjim satima.
Prvo letnje vreme trajalo je 3.696 sati
Dok su se Britanci još svađali oko pomeranja sata, nemački car Vilhelm II stupio je u akciju. Nemačko carstvo je 30. aprila 1916. godine kao prva nacija na svetu uvelo letnje računanje vremena, koje je trajalo do prvog oktobra, dakle 154 dana, to jest 3.696 sati.
Šta je bilo razlog za taj potez? Prvi svetski rat je besneo, a nemački zapovednici su se nadali da će im letnje večeri omogućiti uštedu energije, pre svega uglja, jer bi se manje koristila veštačka rasveta, i to u doba opšte oskudice.
Nemački eksperiment je brzo prihvatio primenu. U roku od nekoliko nedelja, nekoliko drugih zemalja je sledilo taj primer, uključujući i Veliku Britaniju, koja je usvojila sistem pod nazivom Britansko letnje vreme (BST), zatim Francuska, kasnije i SAD, Rusija.
Kako izgleda pomeranje sata u Srbiji?
U Srbiji sat se pomera:
poslednje nedelje u martu – jedan sat unapred (počinje letnje računanje vremena)
poslednje nedelje u oktobru – jedan sat unazad (počinje zimsko računanje vremena)
Autor: blic.rs
