OVO su cene nakon ukidanja uredbe o maržama ❗ Otkriveno i da li će rasti 🤔

Novi Zakon o trgovačkim praksama trebalo bi da reguliše odnose između trgovaca i dobavljača 👆🏼

Iako je nakon šest meseci prestala da važi Uredba kojom su bile ograničene marže, a novi Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda još nije usvojen u Skupštini, cene proizvoda koji su njome bili obuhvaćeni još uvek se nisu značajno promenile. To praktično znači da u međuprostoru, dok još nema zakona, koji je danas upućen u skupštinsku proceduru, trgovci nisu posegli za naglim poskupljenima proizvoda koji su bili pod “kontrolom države.”

Cene su uglavnom iste kao i pre ukidanja uredbe, uz neka mala odstupanja koja su doduše desile i pre 1. marta. To je slučaj kod jaja, koja danas koštaju između 209 i 220 dinara za pakovanje od 10 komada, u zavisnosti od veličine. Ako se zna da su pre 1. septembra 2025. godine, koštala između 220 do 245 dinara, da bi nakon toga “pala” između 182 odnosno 195 dinara, ne može se konstatovati da je na poskupljenje uticao prestanak važenja ove mere.

Slična situacija je i kod suncokretovog ulja, koje je sa 196 skočilo na 212 dinara, ali pre nego što je istekla uredba.

Ono što je pojeftinilo to su neke vrste voća i povrća, određen vrste mesa i prerađevina. Tako su banane sa nekadašnjih 220 dinara pale na 175, crni luk sa 90 na 46 dinara, juneća plećka sa 1599 na 1492 dinara. Treba da se zna to je da ova sniženja nisu povezana sa prestankom važenja uredbe, već da je njihov "pad" zabeležen tokom trajanja ove mere.

Postoje i namirnice koje danas koštaju isto kao i pre 1. septembra 2025. godine , poput mleka, jogurta i nekih vrsta domaće kafe.

I Udruženja potrošača nisu uočili poskupljenja nakon 1. marta.

Nismo uočili razliku u cenama otkako je uredba ukinuta. Međutim, ne treba isključiti mogućnost da se to desi narednih dana izuzev ako su država i trgovinski lanci postigli neki dogovor. Podsetio bih i na sve što se desilo sa Delezom, koji se žalio na to da posluje sa gubicima. Ako je tako, ne vidim razlog da oni ne povećaju svoje cene sada kada mogu, kako bi te gubitke nadomestili.

Ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije uočilo anomalije na tržištu cena u ovih nekoliko dana:

Mi svakako pratimo. Podsetiću da smo kao uvod u izlazak iz uredbe, već 1. februara odmrzli dobavljačke cene da bi prosto pustili tržište da funkcioniše, bez restrikcija. Od 1. marta nema ograničenja marži i sad ćemo u narednim danima pratiti, u ovom nekom međuprostoru, između uredbe i zakona, kako će se svi akteri u lancu ponašati kad su cene u pitanju.

Ovakvo mirovanje cena u trgovinskim lancima ne znači da nisu već uočene neke anomalije. Ministarka Lazarević je rekla za Tanjug:

Uočili smo da su veliki trgovci, iako je prošlo samo šest dana od isteka uredbe o ograničavanju marži, vratili of rabate na nivoe od pre 1. septembra i u nekim slučajevima ih i podigli. To će Zakon o trgovačkim praksama, čiji je predlog usvojila vlada u četvrtak, zabraniti takve nepoštene trgovačke prakse i uvesti red na tržištu.Trgovci su bili aktivno uključeni u izradu zakona, ali uprkos tome na neki način pritiskali su svoje dobavljače, da sve to uđe u njihove nove ugovore za mart i april. Pri tom trgovci znaju da će vrlo brzo neke od tih trgovačkih praksi biti direktno zabranjene.

Stručnjaci pak smatraju da i pored Zakona, koji bi trebalo da uredi trovačke prakse, poskupljenja se neće izbeći. Ovo tim pre što su cene naftnih derivata već krenula da rastu, a ako se situacija na Bliskom istoku ne smiri, energenti će nastaviti da idu u “nebo”. U takvim slučajevima država bi morala da reaguje, odnosno da smanji akcize i druge namete, koje u Srbiji u litru, u zavisnosti od vrste derivata, učestvuju sa više od 50 posto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić upozorava da su energenti gotovo uvek prvi sektor koji reaguje na geopolitičke krize i da posledice brzo prelaze na ostatak privrede.

Energetske krize mogu da poguraju ekonomiju ka kombinaciji inflacije i recesije, što je najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne. U takvim situacijama, povećanje cena energije direktno utiče na proizvodnju, troškove transporta i cenu hrane, pa inflatorni talas zahvata gotovo sve sektore privrede.

Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, da će do promena cene nakon ukidanja uredbe doći i bez krize na Bliskom istoku:

Cena struje za privredu u oktobru prošle godine je povećana, a povećan je i minimalac. Veći troškovi ne daju pozitivne izglede da bi cene mogle da se snize.Tu su i drugi faktori i zato mislim da gde god trgovci procene da je moguća ekstra zarada, sasvim sigurno je neće odbiti. Mada, sa novim merama koje uređuju odnose trgovaca i dobavljača trebalo bi da se ta oblast uredi, pre svega kroz Zakon o sprečavanju nepoštenih relacija trgovaca i dobavljača, izmene Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača...

Vlada Srbije je u četvrtak usvojila Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, čija primena predviđa unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, kao i stvaranje preduslova za stabilnije i transparentnije formiranje cena. Ovim dokumentom,koji je upućen u skupštinsku proceduru, biće strogo regulisani načini plaćanja za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode, a trgovci neće smeti jednostrano da menjaju ključne ugovorne odredbe sa dobavljačima, kao što su cena, kvalitet ili količina proizvoda. Neće biti dozvoljeno ni kasno otkazivanje narudžbine kvarljive robe, kao i zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama trgovca.

Te stavke naći će se na Crnoj listi praksi koje ne mogu da se opravdaju, ali postojaće i Siva, koja će sadržati prakse koje se smatraju „uslovno nepoštenim“. One će uključivati naplaćivanje naknade snabdevaču za ulistavanje proizvoda u ponudu, skladištenje, izlaganje ili sprovođenje marketinških aktivnosti, kao i značajno smanjivanje porudžbine u neadekvatnom roku.

Zakon će zabraniti i svaku komercijalnu odmazdu ili pretnju odmazdom, što obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude, smanjenje naručenih količina ili obustavu usluga poput promocije. Takođe, uvešće se i mehanizam nagrađivanja uzbunjivača.