Ljepša i starija SARAJEVSKA MEGILA 📚 Knjiga ELIEZERA PAPE predstavljena u JEVREJSKOM KULTURNOM CENTRU ✒️

Novo ruho „Sarajevske megile“ pred beogradskom publikom 📖

U Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu protekle subote je, u okviru Mocaš kluba, predstavljena knjiga Ljepša i starija: Sarajevska megila, autora Eliezera Pape.

Knjiga predstavlja novo ruho Sarajevske megile, romana koji je 2001. godine ušao u uži izbor za Ninovu nagradu za najbolji roman godine. U želji da iskaže neslaganje sa teorijom da književno delo živi izvan svog tvorca, odnosno da pisac, nakon što završi delo, gubi pravo na njegovo tumačenje ili da ono stoji u istoj ravni sa ostalim zainteresovanim tumačima, autor je odlučio da se, bezmalo četvrt veka kasnije, iznova posveti svom delu i ponudi ga uz domišljatu i pomalo zajedljivu odrednicu ljepša i starija.

O knjizi, ali i o stvaralaštvu Eliezera Pape, govorili su književnici Slaviša Pavlović i Vladimir Pištalo, teolog i književnik Nebojša Lazić, kao i Gordana Todorić, profesorka književnosti. ✒️

Foto: Filip Pejković

Ističući da bi Papo trebalo da bude prisutniji u srpskoj javnosti kao izuzetan promoter jevrejske kulture, Slaviša Pavlović je naveo da ga je oduševila suverenost kojom Papo vlada turcizmima:

Dok nisam čitao ovu knjigu, mislio sam da poznajem turcizme. Ova knjiga nije laka za čitanje. Ja koji sam odrastao na Drini, pored Bosne, bio sam uveren da poznajem sve turcizme.

On je dodao i da autor značajno pomaže u razumevanju načina života Sefarda na ovim prostorima, što je od posebne koristi onima koji nisu imali neposredni kontakt sa njima.

Foto: Filip Pejković

Vladimir Pištalo se, između ostalog, osvrnuo na prevodilačku veštinu Eliezera Pape, navodeći da se takva prirodnost ne sreće često i da ona ukazuje na izvanredno poznavanje duha jezika.

Ta dubina poznavanja tradicije u oba smisla, pre svega jevrejske, i ta nepobediva neposrednost. To je jedna osobina Eliezerova. To je taj spoj koji je neponovljiv.

Pištalo je napomenuo i da bi voleo videti audio-izdanje knjige, ali i pokretanje reafirmacije dela Isaka Samokovlije, zaboravljenog sefardskog pisca rodom iz Goražda. Govoreći o značaju uloge jevrejskih književnih stvaralaca, on je još kazao:

Uvek sam želeo da imamo jednog važnog jevrejskog pisca ovde kod nas. Imali smo, hvala ti Bože. Čak, s obzirom na broj ljudi, disproporcionalan broj važnih jevrejskih pisaca. Otkad nam je otišao David, po mom osećaju to je Eliezer.

Foto: Filip Pejković

Pisac i teolog Nebojša Lazić prisetio se da je kao učenik bogoslovije čuo da su se Psalmi nekada pevali uz gusle, a takva informacija mu je tada delovala veoma čudno.

Kad sam upoznao Eliezera, to sa guslama mi ima više smisla nego bilo šta ostalo.

Lazić je istakao da dela Eliezera Pape predstavljaju svojevrsno sećanje na budućnost, jer u njima otvara svoju dušu iz istorijsko-kulturnih pozicija, ali u formi, kako je naglasio, najbolje sevdalinke.

Foto: Filip Pejković

Tokom večeri, Papo je u više navrata čitao odlomke svojih dela, uključujući i delove svog deseteračkog prevoda starozavetne Knjige o Esteri. 📜

Nakon zvaničnog dela programa, autor je potpisivao primerke knjige i ostao u razgovoru sa čitaocima. U neformalnoj atmosferi, uz fotografisanje i razmenu utisaka, publika je imala priliku da sa Papom razgovara o njegovom stvaralaštvu, motivima i planovima za buduće projekte, čime je veče zaokruženo u prisnom i srdačnom tonu.