ARHEOLOGIJA: Piramide u GIZI ipak STARIJE od 10.000 GODINA? 🤔📚

Kontroverzna istraživanaj ukazuju na mogućnost revizije istorije...

Poslednja i po mnogočemu kontroverzna studija tvrdida su piramide u Gizi daleko starije nego što smo mislili do sada. Iako će ova vest sigurno zainteresovati mnoge, i dalje ima pregršt razloga zbog čega bi morali da je prihvatimo sa zrncem soli.

Razumeti hronologiju i vremenski okvir o kome govorimo je već problem sam pos ebi. Primera radi, često je popularno stalno navoditi činjenicu da je kraljica Kleopatra bila bliže vremenski Ajfonu (2007.) nego vremenu izgradnje piramida u Gizi (2600. godine p. n. e.).

U najnovijoj studiji, koja još nije bila validirana od strane naučne zajednice, inženjer sa Univerziteta u Bolonji veruje da je otkrio nove dokaze prema kojima je Velika piramida u Gizi starija od onoga što se do sada uzimalo kao početak njene gradnje. DO tog podatka je, kako navodi, došao na osnovu analiza tragova erozije.

Piramide kakve ih mi vidimo danas, nisu u originalu bile takve. Velike blokove koje danas vidimo prekrivao je "oklop" od belog krečnjaga zbog čega su sijale na Suncu i koji im je davao gladak i staklo ravan izgled. Ova krečnjačka oplata je vremenom skinuta i iskorišćena za izgradnju mnogih zdanja, čime je otkriven i izložen vremenu sloj kamena i blokova koji se nalazio ispod njih. Neki ostaci oplate se i dalje nalaze na osnovu piramide jer su ostale zaštićene od skidanja peskom koji ih je prekrio.

Kako je naveo Alberto Doni u svojoj studiji:

Izmerio sam površinsku eroziju kamenja koje se nalazilo ispod oplate i uporedio ih sa onima koji se se nalazili pored, a koji su ostali otvoreni i izloženi atmosferskim agensima od samog trena kada su postavljeni tokom prvobitne gradnje kompleksa.

Količina dezintegrisanog materijala bi trebala da bude proporcionalna trajanju erozivnog procesa. Iz racija ta dva tipa erozije moguće izračunati približno vreme završetka gradnje objekta.

Donini je pokušao da analizira eroziju na delovima gde se zna da je kamen ispod oplate bio otkriven određeni deo vremena, i da ih uporedi sa erozijom na delovima gde je nejasno koliko su bile izložene. Srećom, za neke od oplata, tačno znamo kada su uklonjene sobzirom da su korišćenje u podizanju obližnih zgrada u Kairu.

Posmatrajući uticaj starenja na piramide, koristeći se statističlim modelom, Donini je zaključio da postoji 68,2% šanse da je Velika piramida u Gizi podignuta između 8.954 godin pre nove ere i 36.878 godine pre nove ere, gde prosek starosti iznosi 22.916 godine. p. n. e.

Iako ovi hronološki rezultati naširoko variraju, zaključci ukazuju na malu verovatnoću tačnosti originalnog datiranja 2.560. godine p. n. e. Iz ovih razloga, najverovatnije je tačno da su piramide Aketa Khufua stare otprilike 23.000 godina.

Stoga je verovatno da je faraon Keops samo renovirao Kufuovu piramidu i pripisali njeno podizanje sebi. Na osnovu preliminarnog izveštaja o relativnim merama erozije koji su urađeni na Kufuovoj piramidi, može se zaključiti da je 20.000 godina pre Hrista postojala civilizacija u Egiptu koja je bila sposobna da podigne sigurno bar Kufuovu piramidu.

Iako ovo zvuči kao neverovatna ideja, ipak ne bi trebalo da se odreknete sve skepse po ovom pitanju. Donini je sam izjavio da ovi rezultati nemaju za cilj da pruže precizno datiranje, više da daju neki okvirni hronološki opseg - dok pored toga postoje i veliki problemi i ograničenja sa samom studijom.

Za početak, studija pretpostavlja da je rad erozije konstantan iako se zna da su se vremenski uslovi oko priamide stalno menjali. Egipat je bio dosta vlažniji u prošlosti, što ima veliki uticaj na eroziju. Pored toga, površine mogu postati prekrivene peskom i te time biti sakrvivene od uticaja različitog vremena.

Nalazi se takođe dramatično razlikuju od prethodnih pokušaja da se datiraju, koristeći različitim pouzdanim metodama. Prvenstveno kroz godine mukotrpnog arheološkog istraživanja.

Kako je objasnio arheolog Mark Lehner:

Primarno egipatske piramide se datiraju po razvoju egipatske arhitekture i materijalne kulture kroz 3 milenijuma istorije. Stoga mi ne gledamo samo jedan tip dokaza u Gizi, već sa celokupnom Egiptologijom i egipatskom istorijom.

Samo keramika, na primer, je ista ona koju možete naći tokom celog perioda faraona Kufua, Kafrea i Menkaarea - što su kraljevi koji su podigli ove piramide tokom četvrte dinastije Starog carstva. Mi proučavamo kremaiku i kako se ona razvija i menja tokom dugim perioda istorije, u ovom slučaju 3.000 godinea. Postoje ljudi kojis u eksperti po ovom pitanju.

Pored navedenog, radiokarbonsko datiranje je potvrdilo origanlu starost piramida analizom različitih predmeta i materijala otkrivenih u njima.

Koristili smo seme i ostatke biljaka iz Tutankamonove grobnice, koje je precizno datirano. Takođe smo koristili i semenke oktrivene u prostoriji ispod stepenaste piramide u Sakari koje je pokazalo da je iz perioda faraona Džosera.

Svi navedeni načini datiranja su pokazali istu starost izgradnje piramida, i više su pouzdani i manje podložni spoljašnjim uticajima nego metode koje je koristio Donini.