Valerij Zalužni, bivši komandant ukrajinske vojske, koji se smatra glavnim političkim rivalom predsednika Volodimira Zelenskog od njegove smene 2024. godine, prvi put je javno govorio o dubokom raskolu između njih dvojice.
U intervjuu za Asošijted pres, otkrio je da su tenzije nastale ubrzo nakon početka ruskog napada i da su kulminirale ulaskom agenata Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u njegovu kancelariju krajem 2022. godine, što Zalužni smatra činom zastrašivanja.
Zalužni (52), koji je imenovan za ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što je smenjen sa mesta načelnika vojske, odbija da govori o svojim političkim ambicijama. Kaže da ne želi da rizikuje narušavanje nacionalnog jedinstva dok traje rat sa Rusijom, koji se približava četvrtoj godišnjici.
Ipak, njegova izjava u kojoj otkriva ranije nepoznate detalje o sukobu sa Zelenskim tumači se kao znak moguće kandidature za predsednika nakon završetka rata. Zategnuti odnosi između njih dvojice, tvrdi Zalužni, obeleženi su čestim svađama oko vojne strategije.
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) je saopštila da pretres Zalužnijeve kancelarije nikada nije izvršen, ali je potvrdila da je adresa deo istrage koja nije povezana sa njim. Kancelarija predsednika Zelenskog je odbila da komentariše slučaj.
Zalužni je rekao da je tokom racije u njegovoj kancelariji 2022. godine pozvao tadašnjeg šefa kabineta Zelenskog i upozorio ga da je spreman da upotrebi vojsku za zaštitu komandnog centra.
- Odupreću vam se. Već sam pozvao pojačanje u centar Kijeva - rekao je. Iako je kriza u to vreme izbegnuta, neslaganja oko odbrane zemlje su se nastavila, a Zalužni kaže da je često dovodio u pitanje vojnu strategiju predsednika.
Posebno sporan bio je plan za protivofenzivu 2023. godine, koja je na kraju propala. Iako je Zalužni zahvaljujući uspesima na bojištu uživao veliku popularnost u javnosti, Zelenski ga je u februaru 2024. smenio sa mesta komandanta vojske i kasnije imenovao ambasadorom u Londonu. Analitičari su taj potez protumačili kao pokušaj Zelenskog da Zalužnog udalji iz središta zbivanja u Ukrajini i tako ograniči njegov politički potencijal.
Ankete javnog mnjenja konstantno pokazuju da Zalužni ima blagu prednost nad Zelenskim u hipotetičkoj predsedničkoj trci. Popularnost Zelenskog, nekada izuzetno visoka, pala je kako se rat odugovlačio, a poverenje javnosti je dodatno narušeno korupcionaškim skandalom u koji je umešano nekoliko njegovih visokih zvaničnika.
Incident se, prema rečima Zalužnog, dogodio jedne večeri sredinom septembra 2022. godine, dok je ukrajinska vojska sprovodila uspešnu kontraofanzivu na severoistoku zemlje. Nakon napetog sastanka u štabu Zelenskog, tadašnji komandant vojske vratio se u svoju kancelariju u Kijevu. Nekoliko sati kasnije, desetine agenata SBU pojavile su se tamo sa namerom da pretraže prostorije. Više od desetak britanskih oficira takođe je bilo u kancelariji u to vreme.
Zalužni tvrdi da mu agenti nisu rekli šta traže, ali im je on sprečio pristup dokumentima i računarima. Rekao je da je raciju video kao jasnu pretnju. U prisustvu agenata, pozvao je Andrija Jermaka, tadašnjeg šefa kabineta Zelenskog, i uputio mu strogo upozorenje.
- Rekao sam Jermaku da ću se odupreti ovoj raciji jer znam kako da se borim - rekao je.
Zatim je pozvao tadašnjeg šefa SBU, Vasila Maljuka, koji mu je rekao da ne zna ništa o raciji i obećao da će istražiti slučaj. Zalužni je kasnije saznao da je dva dana ranije Maljukova agencija zatražila nalog za pretres od suda u Kijevu za adresu na kojoj se nalazi njegova kancelarija.
SBU je u saopštenju navela da istražuje više adresa u okviru istrage organizovanog kriminala koja nije povezana sa Zalužnim. Rekli su da se ispostavilo da je jedna od adresa u slučaju Zalužnog "novoosnovani tajni rezervni komandni punkt".
Kontraofanziva iz 2023. godine je naišla na široke kritike vojnih stručnjaka kao preambiciozna i zakasnela, dajući ruskim snagama vremena da učvrste svoje pozicije. Zalužni tvrdi da je plan, osmišljen uz pomoć partnera iz NATO-a, propao jer Zelenski i drugi zvaničnici nisu bili spremni da obezbede potrebne resurse.
Prvobitni plan, objasnio je, bio je da se snage koncentrišu "jednom rukom" kako bi se oslobodio delimično okupirani region Zaporožje, uključujući ključnu nuklearnu elektranu, i nastavilo napredovanje ka Azovskom moru. Time bi se presekao kopneni koridor koji ruska vojska koristi za snabdevanje Krima, anektiranog 2014. godine. Zalužni je rekao da je uspeh zahtevao veliku koncentraciju snaga i taktičko iznenađenje.
Umesto toga, tvrdi on, snage su bile raspoređene po širokom području, što je razblažilo njihovu udarnu moć. Njegovu verziju događaja potvrdila su dva zapadna zvaničnika odbrane, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da govore javno.
Zalužni kao ključne kritike ukrajinske ratne strategije navodi oslanjanje na nerealan broj vojnika i lošu organizaciju u razvoju i primeni novih tehnologija na bojnom polju. Iako pažljivo prati događaje, kaže da od smene nije bio uključen u donošenje vojnih odluka. Tvrdi da je od tada dva puta razgovarao sa Zelenskim i da su razgovori bili "apsolutno prijateljski".
Poznato kada će biti završena pruga do Ekspa 🚊
Autor: redportal.rs
