U dubokom ledenom sloju pećine u Rumuniji naučnici su otkrili soj bakterije star oko 5.000 godina koji pokazuje otpornost na 10 savremenih antibiotika. Stručnjaci navode da bi ovo otkriće moglo da pomogne u boljem razumevanju širenja antimikrobne rezistencije, ali i u razvoju novih terapija.
Reč je o jednoj od najvećih rumunskih i evropskih ledenih pećina, Skerišoari, gde je ispod sloja leda starog oko pet milenijuma pronađen soj bakterije Psychrobacter SC65A.3, otporan na moderne lekove. Od ranije je poznato da bakterije mogu da prežive hiljadama godina u ekstremnim uslovima, poput drevnog leda, permafrosta, morskog dna ili ledenjačkih jezera, piše BBC.
Naučnici ističu da se takvi mikroorganizmi vremenom prilagođavaju i opstaju u okruženjima koja su za većinu drugih oblika života nepristupačna. Ledeni blok u ovoj pećini zapremine je oko 100.000 kubnih metara i procenjuje se da je star oko 13.000 godina, što ga čini jednim od najvećih i najstarijih podzemnih ledenih blokova u Evropi.
Rumunski istraživači utvrdili su da je soj SC65A.3 bakterije Psychrobacter, prilagođen izuzetno niskim temperaturama, otporan na čak deset savremenih antibiotika iz osam različitih klasa.
- Bakterijski soj Psychrobacter SC65A.3 izolovan iz ledene pećine Skerišoara, uprkos svom drevnom poreklu, pokazao je otpornost na više modernih antibiotika i poseduje više od stotinu gena povezanih sa rezistencijom. Deset antibiotika na koje je utvrđena otpornost danas se široko koristi u oralnim i injekcionim terapijama za lečenje teških bakterijskih infekcija, uključujući tuberkulozu, kolitis i urinarne infekcije - izjavila je dr Kristina Purkarea, autorka studije i naučnica sa Instituta za biologiju pri Rumunskoj akademiji u Bukureštu.
Naučnici upozoravaju da bi topljenje leda usled klimatskih promena moglo da oslobodi drevne mikroorganizme i njihove gene otpornosti, koji bi potom mogli da se prenesu na savremene bakterije i dodatno otežaju borbu protiv infekcija.
Ipak, Purkarea naglašava da ovi mikroorganizmi istovremeno proizvode jedinstvene enzime i antimikrobna jedinjenja koja bi mogla da posluže kao osnova za razvoj novih antibiotika, industrijskih enzima i drugih biotehnoloških rešenja.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Frontiers in Microbiology, a prenosi i portal Popular Science, uz napomenu da zamrznuta staništa pokrivaju oko 20 odsto Zemljine površine, zbog čega je razumevanje mikroba prilagođenih hladnoći sve važnije u kontekstu ubrzanih klimatskih promena.
Tukao DEČKA pa 30 minuta kasnije prošao pored policije 😢
Autor: redportal.rs
