Neobično, zdepasto stvorenje koje je živelo pre oko 307 miliona godina donosi nova saznanja o tome kako su se prvi biljojedi pojavili na kopnu. Novootkrivena vrsta spada među najranije poznate četvoronošce, kičmenjake sa 4 uda, kod kojih su uočeni jasni dokazi biljne ishrane.
Otkriće je predstavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution, a zasniva se na lobanji pronađenoj u fosilizovanom panju na ostrvu Kejp Breton u Novoj Škotskoj. Vrsta je nazvana Tyrannoroter heberti, po Brajanu Hebertu, koji je pronašao fosil.
- Prevedeno, ime znači Hebertov tiranin kopač - rekao je koautor studije dr Arejan Man, navodeći da je životinja verovatno koristila njušku za kopanje. Otkriće pomera pojavu biljojeda među kičmenjacima unazad u srednji karbon, što je, kako kaže Man, „prilično kratko nakon što su se četvoronošci u potpunosti prilagodili životu na kopnu“, prenosi CNN.
Istraživači su uz pomoć 3D skeniranja detaljno proučili fosil bez oštećenja originala.
- To je digitalna rekonstrukcija koja nam omogućava da vizualizujemo lobanju i napravimo 3D kopije za muzeje i edukaciju - objasnio je Man.
Prema procenama, Tyrannoroter heberti bio je „pomalo krupno, zdepasto, simpatično stvorenje veličine fudbalske lopte, nalik gmizavcu“. Imao je široku lobanju i snažne zube raspoređene u redovima, koji su se uklapali poput slagalice i omogućavali mu da usitnjava žilave biljke.
- Ova masivna površina na nepcu, prekrivena velikim, robusnim zubima, verovatno je ključna prilagodba za ishranu biljkama - rekao je Man. Tragovi habanja na zubima, otkriveni CT analizom, dodatno potvrđuju biljojedstvo.
Stručnjaci smatraju da je ova vrsta možda prvobitno bila insektivor, ali je evoluirala ka biljnoj ishrani, što je promenilo njen položaj u lancu ishrane. Za varenje vlaknastih biljaka verovatno je razvila veće telo i razvijeniji digestivni sistem.
Prema Manovim rečima, značaj otkrića leži u tome što pokazuje da su se četvoronožni kičmenjaci veoma brzo prilagodili biljnoj ishrani nakon izlaska na kopno.
- Ova životinja pokazuje da su, gotovo čim su se prilagodile životu na kopnu, životinje počele da eksperimentišu sa biljojedstvom - rekao je.
Ipak, mnoge rane vrste nisu opstale zbog klimatskih promena i nestanka vegetacije od koje su zavisile, što je verovatno bio i slučaj sa ovom lozom.
- Mislim da ova studija samo grebe po površini - zaključio je Man, ističući da nova fosilna otkrića i dalje menjaju naše razumevanje evolucije života na kopnu.
Automobilom u PLAMENU zabio se u benzinsku pumpu 😯🔥
Radnik pao u BAZEN i utopio se 😢
Autor: REDPORTAL.RS
