Hrvatski penzioneri najsiromašniji u Evropi 📉

Gotovo svaki šesti penzioner u EU nalazi se u riziku od siromaštva

Hrvatski penzioneri nalaze se među onima u Evropi čije penzije najslabije pokrivaju stvarne troškove života, pokazuje analiza DataPulsa, globalne analitičke platforme za obradu podataka. Prema ovom istraživanju, prosečna penzija u Hrvatskoj pokriva tek oko 60 odsto procenjenih životnih troškova starijih osoba, što znači da za oko 40 odsto izdatka nedostaju sredstva, piše Jutarnji.

Istraživanje pod nazivom „Da li će penzije pokriti moj život u penziji? Godišnji troškovi u odnosu na državne penzije u Evropi“ ukazuje da se većina evropskih zemalja suočava sa problemom nedovoljnih penzija. Kako troškovi života znatno premašuju iznos primanja, veliki broj penzionera primoran je da traži dodatne izvore finansiranja – kroz ušteđevinu, pomoć porodice ili dodatne prihode.

U grupi zemalja sa nepovoljnim odnosom nalazi se i Slovenija, gde troškovi života premašuju penzije za 39 odsto. Iznenađuje i činjenica da su i neke od najbogatijih evropskih država loše pozicionirane – u Luksemburgu su troškovi života veći od prosečne penzije za 34 odsto, a u Nemačkoj za 33 odsto.

Ako je prosečna penzija u Hrvatskoj čak 40 odsto niža od životnih troškova, postavlja se pitanje kako se onda finansira potrošnja starijih građana. Procene su da deo penzionera nastavlja da radi, da koristi druge izvore prihoda, poput izdavanja ili prodaje nekretnina, kao i da troši ličnu ušteđevinu. Ipak, ekonomisti upozoravaju da su takve mogućnosti dostupne samo manjem delu populacije.

Prema podacima Evrostata, prosečna penzija u Evropskoj uniji 2023. godine iznosila je oko 58 odsto prihoda od rada pre odlaska u penziju. U Hrvatskoj je taj odnos najniži u EU i iznosi svega 35 odsto, dok je, primera radi, u Grčkoj 78 odsto, u Španiji 77, a u Italiji 75 odsto. Gotovo svaki šesti penzioner u EU nalazi se u riziku od siromaštva, a taj procenat porastao je sa 12 odsto 2013. godine na 15,5 odsto u 2023, što jasno ukazuje na sve veće izazove obezbeđivanja pristojnih prihoda u starosti.

Kada je reč o izdvajanjima za penzije, prosek u EU iznosi 12,2 odsto BDP-a. Hrvatska je oko sredine lestvice, sa 8,9 odsto, ali su ta izdvajanja poslednjih godina u porastu. Prošle godine penzijski rashodi dostigli su oko 10 odsto BDP-a, a za 2026. godinu državnim budžetom je predviđeno povećanje na 10,4 odsto BDP-a. Najveće udele imaju Italija, Francuska, Grčka i Austrija, dok su najniža izdvajanja zabeležena u Irskoj i na Malti.

Kao što se može videti u tabeli iznad, penzioneri u Srbiji bolje žive nego penzioneri u Hrvatskoj, Sloveniji, Norveškoj, Luksemburgu, Crnoj Gori, Nemačkoj...