Tolkin je svojim herojima epskog puta ka Mordoru podario magični hleb vilenjaka koji krepi telo i duh, magični putni hleb Lembas - jedan zalogaj je dovoljan da nahrani odraslog čoveka. Ali ko bi rekao da je Tolikova mašta realnost, i to kod Srba? Upoznajte Tain. :)
Za okrepljenje, za sreću. Uz šljive i paprike, sa medom, mladim sirom i mlekom. Obavezan saputnik u svakoj torbi, od ratnika do pastira.
Tradicionalni hleb srpske porodice, spremao se od specijalne mešavine ražanog i belog brašna koja je imala sposobnost da ostane sveža veoma dugo i da često bude dovoljna sama po sebi kao hrana nedeljama.
Da bi se umesio pravi Tain potrebno je malo magije, specijalnih dodataka kojih više nema. Svaka porodica imala je svoj Tain, način na koji ga je pripremala. U srži, da bi se umesio bio je potreban poseban domaći kvasac Kom ili Maja (nekada su postojali posebni prodavci tzv. majadžije). Kada se mesi uvek je morao da se ostavi deo, kao zametak sledećeg, koji će proći period fermentacije (profi pekari to nazivaju pate fermente) i postati tzv. predkvasac iz kog će "izrasti" sledeći Tain.
Tain je najpoznatiji po tome što je bio osnovno i nezaobilazno sledovanje srpskog vojnika. Činilo ga je 800g ovog hleba koje se dobijalo u posebnoj torbici.
Masovna proizvodnja je počela odmah nakon srpsko-turskih ratova u 19. veku. Najčešće su vojnici imali u sledovanju samo njega kao osnovu, pa su ga kombinovali sa slanim sirom, pasuljem i paprikama ili pak sa suvim šljivama čime su osiguravali dovoljan unos belančevina i vitamina.
Foto: Wikipedia.org/free domain
SLIKA: Srpska vojna pekara sa sledovanjima Taina.
Pored toga što je bio hrana, bio je i magičan. On je bio neka vrsta amajlije u boju. Mnoge majke i žene su, uz oproštaj od muževa i sinova, savetovale da prvo sledovanje uvek sačuvaju. Tokom Balkanskog i Prvog svetskog rata, zabeleženo je na mnogo mesta da su se vojnici nakon teških okršaja hvatali za star i buđav lebac i ljubili ga i zahvaljivali mu što im je spasao živu glavu.
Jedan Tain idalje je sačuvan u muzeju u Pirotu, pripadao je Aleksi Zdravkoviću. On je od Prvog Balkanskog rata pa sve do Velikog rata čuvao hleb iz svog prvog sledovanja. Hleb koji mu je majka zavetovala sačuva, jer će on sačuvati njega.
I bi tako. <3
Foto: youtube /Priča o hlebu tainu iz Pirota - RTV Vojvodina
SLIKA: Aleksa zdravković na fotografiji ponosno drži svoje prvo sledovanje Taina.
Autor: redportal.rs
