U okviru izložbe „Sećanje na gospođicu Pogani“ Dunja Ćorlomanović predstavlja svoju umetničku praksu selekcijom crteža koji se kreću u opsegu od realističnih prikaza do apstraktnih koncepata, izvedenih u tehnici rapidograf ili fajnlajner na papiru, nastalih tokom prethodne dve godine. Karakter predstavljenih scena iz života je dokumentaran (barovi i sobe) i/ili emotivan (kosa od konopaca, srca, drvene figure/lutke), uz dozu apsurda.
Foto: redportal.rs/redportal.rs
Formalističke konvencije Dunjinih crteža ogledaju se u minucioznosti detalja (vid repetitivnog, meditativnog ponavljanja pokreta i poteza), konturnom crtanju u kom je naglašena neisprekidana linija, inverznoj perspektivi (umesto spoljašnjeg izgleda ističe unutarnje značenje prikazanog), odnosu svetlog i tamnog koji uravnotežava postavku kompozicija i akcentuje kompozicione relacije, dok nestvarne proporcije upućuju na značaj prikazanog. Preuveličane fizičke karakteristike (ogromna kosa) i specifičnost pojedinih obličja (drvene lutke namesto ljudi) su prenosioci emocija i čine poruke čitljivijim. Kompozicije mogu biti simetrične ili asimetrične, ali su, zahvaljujući odnosu puno/prazno, njihove postavke uvek u ravnoteži.
Foto: redportal.rs/redportal.rs
U radovima koji se nalaze između intimizma i nadrealizma jasno se izvajaju dva tipa kompozicija: 1) scena viđena iz gornjeg rakursa uz često prisutnu inverznu perspektivu (kroz predstave fizičkog sveta odgonetamo psihološki značaj koji ima za autorku) i 2) scena „lebdi“ smeštena u imaginarni, prazan prostor (kroz psihološki prikaz odgonetamo realan „događaj“). U oba slučaja posmatrač se pomalo oseća kao voajer, jer je, iako fizički „izmešten“ van slike, uvučen duboko u umetničina intimna razmišljanja i emotivna stanja.
Foto: redportal.rs/redportal.rs
Crteži predočavaju realne i nadrealne prostore u kojima Ćorlomanovićeva dekonstruiše odnose, da bi ih rekonstruisala na intuitivnom nivou, povezujući ih na neočekivan način. Akterima/figurama oduzima ili vraća dignitet, preokreće nemoć u snagu i obratno, konfrontirajući ideje o čoveku kao autentičnom, misaonom biću sa jedne i povodljivoj, beslovesnoj jedinki sa druge strane. Umetnica govori jezikom autobiografskih termina, problematizujući različite vidove međuljudskih odnosa, posebno u smislu preispitivanja anksioznosti ili paralisanosti pod naletom emocija.
Uočljiv je i koncept transfera, jer osećanja i stavove autorke otkrivamo kroz simboliku predstavljenih predmeta (puzle, kocke za decu, lego kocke – kombinatorika slagalica; šah, karte – igre razmišljanja; drvene lutke i marionete – ljudi bez karaktera; leptir – smrt i ponovno rođenje, metamorfoza, ženski polni organi; predstava zubatih jaja – obećanje novog života i smrtonosna pretnja u isto vreme; srce – ljubav; jezici – reči, senzualnost i seksualnost).
Foto: redportal.rs/redportal.rs
Umetnička praksa Dunje Ćorlomanović na više nivoa potkopava tradicionalno patrijarhalna gledišta kroz sukob njene snažne senzualnosti, pobuđivanja seksualne želje i društveno kontrolisane podobnosti. Da li je žena uvek objekat ili može biti i subjekt želje? U crtežima, žena je ujedno i subjekt i objekat umetničine kontemplacije. U kojoj meri nam je otpor subjekta sredini očigledan? Fokus ženskih predstava je na njihovoj kosi (uže – snaga kao kod Samsona, ovde snaga ljubavi koja vezuje ali i zarobljava i subjekt i objekat) i genitalijama (prirodnim i simboličkim) inkorporiranim u predstavu tela, ponekad na neuobičajenom mestu (umesto usta, na primer). Više radova sadrži i erotske autoportrete u kojima umetnica usmerava pažnju posmatrača na sebe kao emotivno i senzualno biće.
Foto: redportal.rs/redportal.rs
Radovi Dunje Ćorlomanović su po svojoj prirodi dualistički jer istovremeno predstavljaju i simulakrum stvarnosti i samu stvarnost, depikciju događaja, ali ujedno i doživljaj koji je iz tog događaja proistekao. Nazivi radova ne predstavljaju samo integralni deo likovnog izraza umetnice, već ih možemo percipirati i kao fragmente njenog pesničkog opusa.
Foto: redportal.rs/redportal.rs
Iako bi se isprva pomislilo da se radovi mogu tumačiti kroz feministički diskurs ili diskurs koji uključuje neki od različitih tipova ženskog identiteta, ovakav metodološki pristup bi ukazao na samo jedan, veoma uzak ugao posmatranja. Zatim, prepoznajemo šire polje delovanja radova u kom je reč o ljubavi per se (ljubavi prema partneru, prijateljima, sebi, životu, umetnosti), ali ni ovaj diskurs ne obuhvata čitavu sliku.
Umetnica se ne prilagođava postojećim društvenim normama, već reafirmiše davno napuštene uzore ponašanja u kojima su istinitost, iskrenost, misaoni i emotivni potencijal i hrabrost u istrajavanju u sopstvenoj posebnosti jedine relevantne kategorije. U ovom duboko opskurnom svetu današnjice kad se svako postojanje, a kamoli ispoljavanje emocija kao i dobrote shvata kao slabost, a ne snaga, treba naći modus preživljavanja lične autentičnosti, bez (kamu)f(o)liranja i pretvaranja u nekog drugog kako bismo opstali i bili društveno prihvaćeni.
Dunja Ćorlomanović je takvu mogućnost pronašla u umetnosti, kroz likovni i pesnički izraz. Izložba upravo govori o značaju neodustajanja u potrazi za iznalaženjem tog mehanizma. O neodustajanju – ni po koju cenu.
Izložba će biti otvorena do 7. 2. 2026. radnim danima od 10.00 do 20.00, subotom od 10.00 do 16.00 časova.
Žene objasnile šta znači pojam MUŠKARČINA 💪🤨
Autor: redportal.rs
