Afrika puca na dva dela: Rađa se novi okean 🌋🌊

Strahuje se da bi udaljavanje tektonskih ploča moglo da ima dalekosežne posledice po strukturu Zemljine kore, ali i po klimu, geologiju i ekosisteme

Velike tektonske ploče ubrzano se razdvajaju u Istočnoj Africi, tempom od 0,76 centimetara godišnje. Taj rased proteže se od Mozambika do Crvenog mora, uočili su naučinci koji proučavaju ove prirodne pojave.

Strahuje se da bi udaljavanje tektonskih ploča moglo da ima dalekosežne posledice po strukturu Zemljine kore, ali i po klimu, geologiju i ekosisteme.

- Mi šetamo po jednom sloju Zemlje koji se zove litosfera, a ispod nje je astenosfera, koja je pomalo ‘klizava’ i pokretljiva. Upravo ti pokreti uzrokuju zemljotrese i vulkane - kaže za RTS dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

pročitajte još

Mahmutagić najavljuje GODINU PROMENA za Monotik Group: Masovna produkcija AI aplikacija, Gaming i iskorak u globalni marketing 🤖

- Pomeranje tektonskih ploča je potpuno prirodan proces. Neke ploče se sudaraju, neke se podvlače, neke se razmiču. To je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali možemo da se bolje pripremimo i smanjimo štetu - objašnjava dr Milovanović.

Profesor podseća da je Zemlja je na polovini svog životnog veka.

Pet milijardi godina je prošlo, za otprilike još toliko – ona će nestati. Ovo što mi sada posmatramo je samo jedan kratak trenutak u toj ogromnoj priči.

Afrički kontinent, kako navodi profesor, već oko 10 miliona godina polako puca. Istočnoafrički rift predstavlja zonu gde se kontinent razdvaja, a dugoročne posledice su dramatične.

- Za oko 20 miliona godina Madagaskar će se značajno pomeriti, Afrika će se razdvojiti i između tih delova stvoriće se novi okean - navodi profesor i dodaje da se i drugi delovi planete neprestano menjaju.

Neće biti ni Sredozemnog, ni Jadranskog mora za nekoliko desetina miliona godina. Planeta se stalno rastače i ponovo sastavlja. Sve se to dešava milionima godina. Čovek je samo jedan tren na Zemlji, a u tom trenutku mi registrujemo ono što traje eonima.

Zemljotresi i vulkanska aktivnost jesu realan pratilac ovih procesa, ali profesor upozorava da apsolutna sigurnost ne postoji.

- Opasnost uvek postoji, kao što postoji i mogućnost da meteor padne. Nauka pokušava da to razume i prati, ali ne može sve da predvidi - kaže Milovanović.