Većina ljudi vrišti kada vidi bubašvabu u kuhinji, ali za jednog momka iz Čikaga, to je samo - dezert.
Za Karlosa, odlazak u prodavnicu opreme za gmizavce nije hobi, već nabavka namirnica. On troši novac na mešavinu crva i bubašvaba, tvrdeći da insekti imaju ukuse koje nijedna druga hrana ne može da zameni.
Karlos je pred kamerama opisao svoje „gastronomske“ doživljaje koji su naterali gledaoce da posegnu za kesama za povraćanje:
Crvi: Tvrdi da imaju ukus kokica sa puterom.
Bubašvabe: Kaže da im je unutrašnjost slatka poput krema od vanile (custard).
Cvrčci: Opisuje ih kao „povrtni užitak“.
Međutim, ono što ga najviše uzbuđuje nije sam ukus, već osećaj mrdanja:
- Najbolja stvar je kada počnu da se vrte po ustima. Oni mi bukvalno masiraju jezik i golicaju grlo. To je neverovatno nagrađujuće, nijedna druga hrana vam to ne može pružiti - objasnio je Karlos.
Osim čulnog užitka, Karlos priznaje da u jedenju živih bića pronalazi i neku vrstu moći.
- Kada žvaćem žive bube, osećam se kao gospodar njihove sudbine. Budim u sebi unutrašnjeg predatora i to mi pomaže, naročito u kriznim situacijama - priznaje on.
Tokom noći zabeležen ZEMLJOTRES U SRBIJI 🌍
Njegova partnerka Ešli, sa kojom ima malu ćerku, očajna je jer Karlos troši zajedničku ušteđevinu na bube umesto na porodicu. Zbog nje je pristao na razgovor sa medicinskom sestrom Nanet Kambronero, čije su reči bile otrežnjujuće.
Dok mnoge kulture jedu insekte, razlika je u tome što ih oni termički obrađuju.
Toksini iz živih buba mogu ući u krvotok i dovesti do otkazivanja više organa istovremeno.
- Postoje studije koje pokazuju da parazitske infekcije iz insekata mogu dopreti do mozga, bukvalno jesti moždano tkivo i izazvati hronične bolesti slične ranoj demenciji - upozorila ga je Nanet.
Iako je priznao da ponekad oseća lupanje srca, Karlos je bio vidno uplašen dijagnozom, ali i dalje neodlučan: „Želim da se promenim, ali stvarno volim da jedem bube“. Srećom, nakon snimanja, izjavio je da je prestao da se hrani larvama i bubašvabama.
Autor: redportal.rs
