Američki borbeni avion pete generacije poslao je signal za pomoć iznad Japana i potom nestao sa radara, dok je ruski obaveštajni brod bio u neposrednoj blizini japanskih ostrva, što dodatno pojačava tenziju i misterioznost incidenta.
Incident se dogodio u trenutku pojačanih tenzija u severoistočnoj Aziji, dok su japanske snage istovremeno pratile kretanje ruskog obaveštajnog broda u neposrednoj blizini svojih ostrva.
Prema informacijama koje su preneli strani mediji, reč je o američkom lovcu stacioniranom u vazduhoplovnoj bazi Misava, jednom od ključnih uporišta za raspoređivanje aviona pete generacije u azijsko-pacifičkom regionu.
Avion je tokom leta iznad japanske teritorije emitovao međunarodni signal za pomoć "7700", koji se koristi isključivo u situacijama ozbiljnog tehničkog kvara ili neposredne opasnosti po letelicu i pilota.
Nekoliko minuta nakon emitovanja tog signala, avion je potpuno nestao sa radarskih ekrana. Prema podacima servisa za praćenje letova, kontakt je izgubljen iznad Tihog okeana, a tačna lokacija pada ili nestanka u tom trenutku nije bila poznata. Sudbina pilota i okolnosti koje su dovele do incidenta odmah su postale predmet intenzivne istrage.
Američke i japanske vlasti aktivirale su zajednički mehanizam potrage i spasavanja gotovo istog trenutka. U operaciju su uključeni avioni i brodovi američke indo-pacifičke komande, japanskih vazdušnih snaga samoodbrane i japanske obalske straže. Uprkos brzoj reakciji, rezultati su do sada krajnje ograničeni. Timovi su pronašli samo manju količinu ostataka, za koje se pretpostavlja da potiču iz repnog dela letelice, kao i mrlju goriva na površini mora.
Uslovi otežavaju potragu
Uslovi na mestu nestanka aviona dramatično otežavaju potragu. Temperatura morske vode u tom području kreće se između dva i pet stepeni, što znači da bi i u slučaju uspešnog katapultiranja pilot imao vrlo malo šansi za preživljavanje zbog brze hipotermije. Dodatni problem predstavlja velika dubina mora, složena konfiguracija morskog dna i snažne plimne struje, koje otežavaju lociranje većih delova letelice, ali i uređaja za snimanje podataka leta. Prema dostupnim informacijama, signal za praćenje tzv. crne kutije u potpunosti je izgubljen.
Nestanak aviona dodatno je privukao pažnju javnosti zbog same prirode letelice. Reč je o jednoj od najskupljih i tehnološki najnaprednijih borbenih platformi savremenog ratnog vazduhoplovstva, projektovanoj za dejstva protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva, ali i za nošenje nuklearne municije tipa B61-12. Avion je prvi put poleteo sredinom prve decenije ovog veka, a u operativnoj upotrebi američkog ratnog vazduhoplovstva nalazi se od 2016. godine.
Ruski brod u japanskim vodama
Dok je potraga za nestalim avionom još trajala, japansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je i drugi bezbednosno osetljiv događaj. Ruski obaveštajni brod klase Višnja, sa oznakom 535, primećen je kako se kreće unutar japanske isključive ekonomske zone u blizini ostrva Jonaguni i Mijako, u periodu od 13. do 15. januara, pre nego što je nastavio plovidbu ka otvorenom Tihom okeanu.
Prema zvaničnim saopštenjima iz Tokija, japanska mornarica pratila je kretanje ruskog broda iz minuta u minut. Nadzor je vršio razarač klase Murasame, dok su iz vazduha situaciju pratili pomorski patrolni avioni, uključujući domaće platforme i američke letelice. Prisustvo ruskog broda u tom području ocenjeno je kao posebno osetljivo, s obzirom na njegovu namenu.
Brodovi klase Višnja projektovani su za elektronsko izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka analizom komunikacionih i radarskih signala putem širokog spektra senzora. Opremljeni su brojnim antenama, radio-kupolama i specijalizovanim sistemima za dugotrajne obaveštajne operacije, čak i u blizini neprijateljskih teritorijalnih voda. Podaci bi se mogli preneti na obalu preko satelitskih antena smeštenih u dva velika radara. Ruska mornarica upravlja sa sedam brodova ove klase. Japanske bezbednosne službe smatraju da ovakva prisustva nisu slučajna.
Isti recept koriste i Kinezi
Slične rute redovno koriste i kineski brodovi sa uporedivim sposobnostima, naročito kroz moreuz Mijako i vode oko ostrva Jonaguni. Ovi morski prolazi imaju ključni strateški značaj jer povezuju Istočno kinesko more sa zapadnim Tihim okeanom. U kontekstu pojačane aktivnosti Rusije i Kine u regionu, Tokio je jasno stavio do znanja da su njegove vojne snage u stanju povišene pripravnosti.
Japan poslednjih godina ulaže značajna sredstva u jačanje mornarice, vazduhoplovstva i sistema nadzora, pripremajući se za scenario ozbiljne regionalne krize ili čak oružanog sukoba. Nestanak američkog lovca iznad japanske teritorije, u trenutku kada se u istom prostoru odvijaju složene obaveštajne i vojne aktivnosti velikih sila, dodatno je pojačao osećaj nesigurnosti u regionu i otvorio pitanja koja će tek dobiti odgovore.
NOĆNA MORA: Piton joj ušao kroz prozor i legao na nju 😱🐍
Autor: redportal.rs
