Dosada je nekada bila sastavni deo svakodnevice. Äekanje, gledanje kroz prozor, lutanje mislima â sve su to bile situacije u kojima se um odmarao i sam stvarao sadrĆŸaj. Danas, meÄutim, dosada se doĆŸivljava kao neprijatelj koji se mora odmah eliminisati. Telefon je uvek pri ruci, notifikacije ne prestaju, a svaki prazan trenutak popunjavamo skrolovanjem đ±
Iako deluje bezazleno, stalno beĆŸanje od dosade ima svoju cenu. IstraĆŸivanja pokazuju da prekomerna stimulacija smanjuje sposobnost koncentracije, oteĆŸava duboko razmiĆĄljanje i poveÄava oseÄaj mentalnog zamora. Mozak naviknut na brze i lake sadrĆŸaje postaje nestrpljiv, pa mu Äak i najjednostavniji zadaci deluju naporno.
Paradoksalno, upravo dosada ima vaĆŸnu ulogu u razvoju kreativnosti. U trenucima kada nema spoljaĆĄnjih stimulansa, um poÄinje da povezuje ideje, razmiĆĄlja slobodnije i pronalazi nova reĆĄenja. Mnogi kreativni uvidi nastaju baĆĄ tada â u tiĆĄini, bez ekrana i prekida âš
Problem savremenog druĆĄtva nije u tehnologiji samoj po sebi, veÄ u odsustvu mere. Kada svaki trenutak mora biti âispunjenâ, gubi se prostor za odmor, introspekciju i emocionalnu ravnoteĆŸu. Zato se sve ÄeĆĄÄe govori o potrebi svesnog usporavanja i povremenog prihvatanja dosade.
MoĆŸda ne moramo uvek da posegnemo za telefonom. Ponekad je dovoljno da zastanemo, dozvolimo sebi nekoliko minuta praznine i shvatimo da dosada nije gubitak vremena â veÄ prilika da se ponovo poveĆŸemo sa sopstvenim mislima.
Autor: redportal.rs
