Mala grupa ljudi može da funkcioniše potpuno normalno sa manje od šest sati sna, bez osećaja umora ili potrebe za „nadoknadom“ sna, pokazala su naučna istraživanja. Ova pojava poznata je kao sindrom kratkog sna (Short Sleeper Syndrome) i povezuje se sa specifičnim genetskim mutacijama.
Istraživanja, uključujući radove objavljene tokom poslednje decenije, ukazala su da pojedinci sa ovom genetskom osobinom imaju drugačiju regulaciju sna i budnosti. Jedno od poznatijih otkrića poteklo je sa Univerziteta u Pitsburgu, gde su naučnici 2014. godine identifikovali genetske varijante povezane sa prirodno kraćim snom, bez negativnih posledica po zdravlje.
Za razliku od ljudi koji svesno skraćuju san zbog obaveza ili životnog stila, osobe sa sindromom kratkog sna ne pate od hroničnog umora, smanjene koncentracije ili zdravstvenih problema povezanih sa nedostatkom sna. Njihov organizam se, prema istraživanjima, efikasnije „odmara“ u kraćem vremenskom periodu.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je ovaj sindrom izuzetno redak i da većina ljudi i dalje ima potrebu za sedam do devet sati sna dnevno. Pokušaji da se san namerno skrati mogu dovesti do ozbiljnih posledica po fizičko i mentalno zdravlje.
Naučnici ističu da razumevanje genetike sna može u budućnosti doprineti razvoju novih terapija za poremećaje spavanja, ali i boljem shvatanju zašto su potrebe za snom toliko različite od osobe do osobe.
Autor: redportal.rs
