U sistemu ustaških logora tokom Drugog svetskog rata, posebno u okviru kompleksa Jasenovac, stradala su desetine hiljada dece. Među najmračnijim, danas gotovo zaboravljenim praksama, bila je prisilna indoktrinacija i nasilno „prevaspitavanje“ srpske dece, čiji je cilj bio njihovo pretvaranje u lojalne pripadnike ustaškog poretka.
Deca su odvajana od roditelja, izlagana gladi, batinama i psihološkom teroru, a zatim smeštana u posebne logore i ustanove gde im je oduziman identitet: menjana su im imena, vera, jezik i sećanje. Ustaška ideologija pokušavala je da od žrtava stvori oruđe sistema koji ih je prethodno uništio. Neka deca su oblačena u uniforme, učena simbolima i pozdravima režima, u pokušaju da se izbriše sve što su bila.
Foto: United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Memorijalni muzej Jasenovac/Collections: 2002.537.4
Ovo nije bila slučajna okrutnost, već smišljena politika genocida, čiji je cilj bio ne samo fizičko uništenje, već i duhovno brisanje čitavog naroda. Posebnu težinu ovoj tragediji daje činjenica da su žrtve bila deca — najranjiviji, bez ikakve mogućnosti izbora ili otpora.
Sećanje na srpsku decu u ustaškim logorima nije pitanje prošlosti, već odgovornosti. Jer zaborav je poslednja faza svakog zločina, a pamćenje jedini način da se on više nikada ne ponovi.
Autor: Redportal.rs
