Naučnici su, inspirisani perjem retke ptice-raja Veličanstvena rajska ptica sa Nove Gvineje, stvorili najtamniju tkaninu ikada napravljenu. Materijal, koji su nazvali Ultracrno Vuna (UBV), upija neverovatnih 99,87% svetlosti, što ga svrstava u kategoriju "ultracrnih" materijala.
- Profesori bi dolazili dok smo radili na ovome i rekli bi: 'Kao da gledate u crnu rupu' - izjavila je Larisa Šeperd, docentkinja na Kornel univerzitetu u Njujorku i vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Communications.
Proces izrade je bio složen:
Boja: Materijal, napravljen od bele merino vune, prvo se boji polidopaminom, sintetičkim oblikom melanina (prirodnog pigmenta).
Graviranje: Vuna se zatim u plazma komori gravira kako bi se stvorile mikroskopske, šiljate strukture zvane "nanofibrili".
Zamka za svetlost: Upravo te strukture zarobljavaju svetlost izuzetno efikasno.
Perje ptice-raja postiže svoju duboku crnu boju zahvaljujući vlaknima bogatim melaninom koja preusmeravaju svetlost ka unutra. Naučnici su rekreiranjem ovih svojstava u vuni otišli korak dalje, povećavajući ugao pod kojim materijal izgleda ultracrno na oko 120 stepeni – što je poboljšanje u odnosu na prirodno perje.
UBV je direktan konkurent Vantablacku, najpoznatijem ultracrnom materijalu (apsorbuje 99,97% svetlosti). Ipak, Vantablack je premaz, a ne tkanina, i koristi se u naprednoj optici (teleskopi, kamere) i umetnosti.
Larisa Šeperd ističe da nova tkanina ima značajne prednosti:
Nosiva je: UBV je fleksibilnija i prozračnija od postojećih ultracrnih tekstila.
Jeftinija: Koriste se samo vuna i polidopamin, što je jednostavnije i isplativije od složenih ugljeničnih nano-struktura koje koristi Vantablack.
Osim intenzivno crne boje, odeća napravljena od UBV-a bi imala i poboljšana svojstva termoregulacije.
- Ako nosite potpuno ultracrnu odeću, osećaćete se normalno unutra, ali pod suncem biste apsorbovali više svetlosti kao toplotnu energiju, zbog čega bi se vaše telo brže zagrejalo - rekao je Kjuin Park, koautor studije.
Naučnici predlažu da se ta ultra-crna površina koristi samo na delovima odeće gde se najviše znojite (ramena, leđa). Pojačano znojenje bi tada pokrenulo evaporativno hlađenje, izuzetno efikasan metod za prenos toplote koji se koristi u sportskoj odeći.
Ostale primene UBV uključuju: kamuflažu, solarnu energiju, kamere i svemirske aplikacije (teleskopi i sateliti).
Iako je otkriće važno, japanski istraživač Kuniaki Amemija upozorava na dva potencijalna problema: materijal navodno gubi performanse nakon pranja, a proces obrade plazmom bi mogao biti prepreka za masovnu proizvodnju.
Macut: Demografija najvažnije pitanje u Srbiji ☝
Autor: redportal.rs
