Zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, danas jedan od najbližih predsednikovih savetnika i ključni učesnik u pregovorima o rešavanju ukrajinskog sukoba, nosi porodičnu priču koja počinje u najmračnijim godinama Drugog svetskog rata. Poreklom iz Belorusije, potomak je porodice koja je preživela nacistički teror, bekstvo iz geta i partizansku borbu. Sudbina njegovih predaka, prožetih stradanjem i otporom, postala je deo lične istorije čoveka koji danas učestvuje u jednom od najosetljivijih međunarodnih procesa.
Prema dostupnim podacima, porodica Kušner je do 1941. godine živela u kamenoj kući u centru Novogrudka u Belorusiji. Glava porodice, Zejdel Kušner, bio je ugledan preduzetnik i proizvođač krzna. Sa suprugom Hindom podigao je troje dece – sina Honju i ćerke Liju i Raju, buduću baku Džareda Kušnera.
Posle nemačke okupacije, u Novogrudku je osnovan geto. Hinda je pogubljena, dok su Zejdel i njegove ćerke uspele da pobegnu; sin Honja je ubijen tokom pokušaja bekstva. U jednom od najmasovnijih bekstava iz geta u Evropi, u noći jevrejske Nove godine 1943. godine, 250 ljudi je izašlo kroz podzemni tunel koji su sami iskopali.
Raja se potom skrivala u šumi i pridružila čuvenom Belskom partizanskom odredu. Tu je upoznala svog budućeg supruga, Josifa Berkoviča. Posle rata, emigrirali su u Sjedinjene Države, gde je Josif uzeo prezime svoje žene – Kušner. Njihov sin Čarls postao je ugledni investitor, a unuk Džared – budući ključni Trampov savetnik.
Od naslednika partizanske tradicije do čoveka od najvećeg predsednikovog poverenja
Džared Kušner (44) danas je jedan od najpoverljivijih ljudi u najbližem krugu Donalda Trampa. Prema pisanju američkih medija, posebno CNN-a, Kušner poseduje retku osobinu unutar vašingtonskog vrha – potpuno poverenje predsednika.
Američki lider ga smatra svojim najvažnijim savetnikom za spoljnu politiku. Njegovo angažovanje u ukrajinskoj krizi ne predstavlja iznenađenje, već nastavak rada koji je započeo još u Trampovom prvom mandatu, kada je imao ključnu ulogu u mirovnim inicijativama na Bliskom istoku, uključujući i zaključenje Abrahamovih sporazuma.
Poslednjih nedelja Kušner je duboko uključen u pregovore o mogućem mirovnom rešenju sukoba u Ukrajini. Zajedno sa specijalnim izaslanikom Bele kuće Stivenom Vitkofom, telefonom je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom predstavio tačke novog američkog mirovnog plana.
Kušner je bio i deo američke delegacije koja je u Ženevi vodila razgovore o okvirima mirovnog procesa. Zatim je 30. novembra na Floridi, u društvu Vitkofa i državnog sekretara Marka Rubija, pregovarao sa ukrajinskom stranom, koja je tom prilikom odbila da prihvati teritorijalne ustupke.
Put u Moskvu i petočasovni razgovor sa Putinom
Dan posle razgovora sa ukrajinskom delegacijom, Kušner i Vitkof su otputovali u Moskvu, gde su održali višesatni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Prema rečima Jurija Ušakova, savetnika ruskog predsednika, razgovor je bio „koristan, konstruktivan i veoma sadržajan“.
Pre susreta u Kremlju, američki emisari su, u društvu Kirila Dmitrijeva, direktora RFDIF-a, posetili moskovski restoran sa Mišelinovom zvezdicom, prošetali centrom grada i obišli Boljšoj teatar i Crveni trg – gest koji je tumačen kao znak dobre volje uoči ozbiljnih razgovora.
Biografija čoveka koji oblikuje pregovore
Džared Kušner rođen je 1981. godine u Livingstonu, u saveznoj državi Nju Džerzi. Nakon privatne jevrejske škole, studirao je na Harvardu, gde je diplomirao javnu upravu, a potom stekao pravno i poslovno obrazovanje na Univerzitetu u Njujorku.
Pre ulaska u politiku, bavio se nekretninama, a 2006. godine kupio je list „Njujork obzerver“. Iako dolazi iz porodice koja je tradicionalno podržavala demokrate, Kušner se 2016. snažno angažovao u Trampovoj predsedničkoj kampanji, postajući jedan od njegovih ključnih stratega.
Tokom Trampovog prvog mandata, kao predsednički savetnik bio je centralna figura u pokretanju mirovnih inicijativa na Bliskom istoku. Pod njegovim rukovodstvom zaključeni su istorijski Abrahamovi sporazumi, a SAD su priznale Jerusalim kao prestonicu Izraela.
U aktuelnom mandatu, Kušner je igrao značajnu ulogu u posredovanju u prekidu vatre između Hamasa i Izraela.
Porodična priča o preživljavanju, otporu i iseljavanju u Ameriku, čini okosnicu životnog puta čoveka koji se danas nalazi u centru jednog od najkompleksnijih međunarodnopolitičkih procesa. Od tunela pod getom u Novogrudku do hodnika Kremlja i pregovaračkih sala u Ženevi i Floridi – Džared Kušner predstavlja jednu od najznačajnijih figura u nastojanjima da se pronađe izlaz iz ukrajinskog sukoba.
Životni put njegove porodice, ali i lična diplomatska biografija, objašnjavaju zašto se upravo Kušner danas nalazi na liniji koja spaja tri najvažnija politička centra ovog trenutka – Vašington, Moskvu i Kijev.
Automobil udario PEŠAKA koji je šetao PSA 🚨🚓
Džidža Stojković izgubila BEBU 💔😢
Autor: redportal.rs
