RETKE FOTOGRAFIJE centralnog hotela u PJNOGJANGU - PRESTONICA VRBA iznutra 🌆🤔

Izgradnja ovog megahotela je do sad, prema procenama, iznosila oko 680 miliona evra 💶💶💶

Kada su u pitanju slike i snimci iz dalekog Pjongjanga, prestonice Severne Koreje, uvek postoji jedna građevina koja se prosto izdvoji u odnosu na sve ostalo. Ono što je manje poznato jeste da je ova megastruktura zapravo zamišljena kao hotel. Zanimljivo, njegovo samo ime je Rjungjong Hotel, odnosno Prestonica Vrba, što je inače ime koje je sam Pjongjang nekada imao.

Ipak, iako se radi o građevini koja je postala svetski prepoznatljiva (tako da ga zovu i Hotel propasti - Hotel of Doom na stranim portalima i mreži), izuzetno je mali broj ljudi koji su zaista mogli da je obiđu, a kamoli fotografišu iznutra. Ipak, takvi ljudi postoje, a jedan od njih je bio i Britanac Sajmon Kokrel (Simon Cockerell), inače generalni direktor kompanije Koryo Tours, kojoj je Severna Koreja omogućila dovođenje turističkih tura iz drugih zemalja.

Foto: LADBible / telegraph.co.uk/Simon Cockerell

Ovaj Britanac je zapravo živeo u Kini kada je preko amaterske fudbalske lige u Pekingu upoznao jednog kolegu, takođe sa ostrva, koji je učestvovao u osnivanju ove agencije, ali uz pomoć severnokorejskog biznismena. Upravo zbog tog poznanstva, Sajmonu je ponuđen posao koji je prihvatio, tako da je od tad čest posetilac Severne Koreje, a smatra se da je bio posetilac ove zemlje više puta nego bilo koji drugi zapadnjak.

Prema njegovim rečima, uprkos uvreženom verovanju koje je nastalo zbog različitih napisa u zapadnoj štampi, ova država je ipak napredovala tokom godina.

- Video sam tamo skoro sve, jer je moj status u kompaniji omogućavao da posećujem i neke delove zemlje koji se smatraju za ona koja imaju 'ograničeniji pristup' - rekao je on.

Naravno, jedno od tih mesta je i poznati hotel, čija je izgradnja do sad, prema procenama, iznosila oko 680 miliona evra. 💶💶💶

Nije teško pretpostaviti zašto je cena njegove izgradnje tolika - budući da njegova visina prelazi 300 metara (poređenja radi, naša Kula Beograd je visoka nešto manje od 170 metara), a prema prvobitnom planu trebalo bi da ima preko 3.000 soba i 5 restorana. Iako je hotel spolja manje više završen još 1992. godine, od tad se više puta stajalo i nastavljalo sa radovima - pogađate, zbog nedostatka sredstava.

Foto: LADBible / telegraph.co.uk/Simon Cockerell

Slika gore: Panorama Pjongjanga uslikana iz samog Rjungjonga

U razgovoru sa medijima, Sajmon je, između ostalog, razbio i mitove koji vladaju na mreži i delu štampe da lokalni turistički vodiči negiraju postojanje ove zgrade.

„Staklena oplata koja je bila postavljena na vrh je uklonjena helikopterom. Zapravo sam bio prisutan kada su to radili, tako da sam imao i pristup tim radovima, koji su se nastavili još 2008. godine - prisetio se Kokerel.

On je takođe rekao da se hotel nije obilazio od tad, ali da je zadnji put prilikom posete Pjongjangu jasno video da je bilo izgrađeno i predvorje hotela.

- Predvorje je sad vidljivo sa ulice. Kada se upale svetla, izgleda kao hotelski lobi, ali to je jedan sprat, tako da ne znam da li je završen samo jedan sprat ili ceo lobi. Ne mogu da budem u potpunosti siguran - rekao je on.

Prema procenama, Rjungjong ima 105 spratova, a njegov piramidalni oblik osnove predstavlja i sredstvo identifikacije samog Pjnogjanga ako ste na većoj udaljenosti.

- Različiti projekti dobijaju različite budžete, a ovaj nikada nije imao stalni budžet kako bi mogao da bude završen. Zato i danas mogi govore da mu betonska konstrukcija nije bila bezbedna, da su okna za liftove iskrivljena i slično, kao da to nije slučaj sa velikim brojem zgrada - objasnio je on. govoreći o glasinama koje okružuju ovu zgradu.

Nažalost, ovaj hotel još uvek nije ugostio nikoga, uprkos svim smelim planovima, dok Sajmon kaže da će vreme pokazati da li će se to ikada desiti.

- Zgrada je izuzetno velika i preizgrađena ('overbuilt', prim. prev.), ali možda na kraju bude dobila svoju namenu - dodao jeon.

Na pitanje o eventualnim promenama kroz koje je Severna Koreja prošla u poslednje dve decenije, Sajmon je rekao da je do njih definitivno došlo.

- Kultura upotrebe mobilnih telefona i povećane vidljivosti nečeg što bih nazvao proto-srednjom klasom su izrazito vidljivi. Do pre 20 godina se nije smatralo društveno prihvatljivim hvaliti se bilo kakvom vrstom bogatstva, i to je nešto što se definitivno promenilo. Ipak, ove promene nisu ono što je trebalo da bude obim onoga što je trebalo da se promeni u tom periodu. Mislim, živeo sam u Kini skoro sve to vreme, a promene koje sam tamo video bile su daleko, daleko veće od promena u Severnoj Koreji - objasnio je on.

Bilo kako bilo, granice ove zemlje su od izbijanja kovida ostale zatvorene za turiste, ali mnogi očekuju da bi se i to moglo promeniti uskoro, budući da je vrhunac pandemije odavno prošao. Do tad, ako vas zanimaju Sajmonove fotografije koje su već stare više od decenije, možete pogledati dole. 👇