Voleo je Dragan Bratunac, posebno Orlicu, i ponosno govorio da nema lepšeg grada u Bosni, a poginuo je braneći Krajinu. 😭
Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata 1991-1995. mnogi golobradi mladići stradali su braneći srpski narod, a ne ostavivši za sobom ni žene ni poroda. 😭
Jedan od njih je Dragan Ilić Trocjevac iz Bratunca, a priču o njemu sa Fejsbuk stranice Vojske Republike Srpske prenosimo u celosti: 👇🏻
U noći 11.11.1994. godine, par sati posle svog rođendana, na bihaćkom ratištu, život za slobodu srpskog naroda i Otadžbine položio je jedan od najvećih boraca koje je Bratunac dao, legendarni pripadnik Crvenih beretki i heroj srpskog roda Dragan Ilić TROCJEVAC. 💔
Trocjevac je junački položio život na Oltaru Otadžbine u 22. godini života, daleko od kućnog praga, braneći srpski narod.
U nastavku donosimo sjajan i dirljiv tekst Biljane Dangić koji je posvetila pokojnom Trocjevcu i njegovim drugovima iz Jedinice.
DIGAO SE U VISINE ZLATNOM STAZOM RODOLJUBLJA 👇🏻
Jesen u Bratuncu, lepa kako samo zna biti u gradovima pored Drine. U gradu mirno, u ljudima nemir. Nemir zbog odlaska, u onima koji odlaze i u onima koji ostaju. A odlaze Bratunčani u Bihać, jer su ratna previranja uzburkala Bosansku Krajinu. Zle slutnje nosi i Drina. Nosi dalje, ali ne govori, jer teško je reći. Čak i sada, 30 godina posle, teško je reći, da će upravo ta jesen, i taj odlazak, uzvisiti Dragana Ilića – Trocjevca. Podići će ga u visine, do kojih se stiže samo zlatnom stazom rodoljublja i srpstva i neutešnom stazom doživotne roditeljske tuge i devojačkih suza. Putevima kojima su pošli samo hrabri i izabrani. 🥺
A te jeseni 1994. godine, izabran je dvadesetdvogodišnji momak iz Orlice. Svi koji su ga poznavali pitali su: „Zašto?“ Odgovor ćemo naći evocirajući uspomene u jednoj njegovoj rečenici:„Umiru samo najbolji.“ 💔
A on i jeste bio najbolji sin, brat, momak i drug.
Dragan Ilić Trocjevac rođen je u Bratuncu 10.11.1973. godine. Osnovnu školu završio je u Fakovićima, a srednju u Ljuboviji. Kada je trebalo da krene u stvarni život, jer do tada je sve bilo nestvarno i detinjstvo, on je otišao dalje. Zakoračio je u surovu ratnu svakodnevicu u kojoj su se teško snalazili i oni stariji i iskusniji, ali hrabar momak iz Orlice prelazio je sve prepreke. 😎
Hrabrost ga nikada nije napuštala, a on nikada nije napustio niti izneverio drugove. Potiskujući loš predosećaj, ostao je dosledan svojoj hrabrosti i poštenju i tog poslednjeg puta, žurio je da se pridruži drugovima jer su, zbog naredbe da se što pre krene, otišli bez Dragana koji je bio u rodnoj Orlici. Nisu drugovi zaboravili Draganovu ljutnju kada je stigao u Krajinu par dana kasnije. Sećaju se i kako je jednom prilikom pobegao iz bolnice i pridružio im se u akciji. Mnogo čega se sećaju Mungosovi momci, jer srce koje je bilo vredno tih ratnih dana, evoce uspomene i na ovog junaka. 💕
Zajedno su prošli mnogo toga momci Bratunačke elitne jedinice, idući iz grada u grad, iz akcije u akciju, ali ono što ih je sve skupa najviše bolelo, a što je Dragana mnogo tištilo i o čemu je često pričao, bila je pogibija šest drugova.
U retkim prilikama kada je bio kod kuće, vraćao mu se onaj dečji osmeh. Osmeh koji su majka Božana i otac Obren najviše voleli. Bili su ponosni na vojnika, a voleli su dete. Dete koje im je bilo oslonac. Neko ko će izgraditi sve ono što je rat porušio, a porušio je mnogo. U dvorištu ruševine, a u Draganu elan i volja. Izgradiće Dragan kuću, vratiće Orlici nekadašnji sjaj, samo da rat prestane. Ali prvi put on nije stigao. Kuću je napravio otac Obren, a sjaj se nikada neće vratiti. Odneo ga je Dragan sa sobom. Dan nakon rođendana, u noći 11.11.1994, poginuo je Trocjevac.
Otišao je ne znajući koliko je sjaja bilo u njegovom pogledu, reči, u delu, ali znala je majka Božana, zna i danas – vraćaju joj ga sećanja. Sa tugom u očima, glasom koji podrhtava, seća se majka i reči Draganovog saborca: „Budi ponosna, majko, imala si sina kakav se rađa jednom u stotinu godina.“
Dovozeći mrtvog junaka u Bratunac, drugovi su vratili i neotvoren poklon od devojke Milene. Kao što mu je mnogo toga rat uskratio u životu, tako mu je i tog kobnog dana bilo uskraćeno još samo nekoliko sati života da dobije rođendanski poklon od svoje Milene i da u tim poslednjim trenucima života bude istinski srećan.
Voleo je Dragan Bratunac, posebno Orlicu, i ponosno govorio da nema lepšeg grada u Bosni, a poginuo je braneći Krajinu. 😭
Svi vi koji danas živite u Bratuncu, koji će možda biti rodno mesto vaše dece i unuka, pokušajte da volite Bratunac, jer to zaslužuje ovaj dvadesetdvogodišnji momak, koji je u jednom danu i samo jednim tek započetim životom premostio istok i zapad.“
Večna slava i hvala bratu Trocjevcu.
IZVOR: FB / Vojska Republike Srpske
Autor: redportal.rs
