BALET IGORA MOJSEJEVA održao dva koncerta u SAVA CENTRU i ODUŠEVIO PUBLIKU svakom numerom 🩰🥰

Ansambl gostovao u više od 70 zemalja 🌍

Uz ovacije publike već nakon prve numere, čuveni folklorno-baletski ansambl, Balet Igora Mojsejeva održao je dva koncerta u Beogradu u okviru svetske turneje, sa programom Igre sveta, 8. i 9. novembra 2025. godine u Sava centru.

Oba koncerta su počela ruskom igrom Leto, a usledila je duhovita beloruska igra Juročka, gradska kadril iz ciklusa Slike prošlosti, svita grčkih igara Sirtaki, a posebno oduševljenje izazvala je Srpska igra isnspirisana srpskim kolom, nakon koje su usledile venecuelanska igra Horopo i slikovita igra argentinskih pastira Gaučo. Publika je na kraju svake tačke nagradila umetnike glasnim aplauzom. 👏

Foto: Igor Moiseyev Ballet/Dušan Milenković

Baletski umetnik Denis Aleksandrovič Pankov izjavio je da je ansambl posebnu pažnju posvetio pripremama za nastup u Srbiji, jer ovde nisu nastupali 11 godina.

Državni akademski ansambl narodnih igara koji nosi ime Igora Mojsejeva, poznat širom sveta kao Balet Igora Mojsejeva, postoji od 1937. godine. Njegov osnivač, veliki koreograf XX veka Igor Mojsejev, spojio je veštinu klasičnog baleta sa folklorom i stvorio novi žanr u koreografskoj umetnosti koji ranije nije postojao. Mojsejevljeva inovacija je jedinstvena, a njegov teatar neuporedivo iskustvo. Balet Igora Mojsejeva je prvi profesionalni ansambl narodnih igara na svetu. Ovaj ansambl je bio kulturni most između tadašnjeg SSSR-a/Rusije i svih kontinenata sveta. Gostovao u više od 70 zemalja, uključujući SAD, Francusku, Italiju, i to sa po 10 do 15 turneja u nekim od ovih zemalja. Ovaj ansambl je kao pravi kulturni diplomata: govori međunarodnim jezikom koji razume svaki stanovnik planete – jezikom igre. 🩰

Foto: Igor Moiseyev Ballet/Dušan Milenković

Igor Mojsejev (1906–2007), prvo igrač i pedagog u Boljšoj teatru, stvorio je taj izuzetni folklorni ansambl, koji će poneti njegovo ime, i za koji je kreirao mnoštvo velikih i značajnih programa. Igor Mojsejev je žanr scenske narodne igre nazivao plastičnim portretom naroda, ćutljivom poezijom i vidljivom pesmom, koreografskom hronikom nacije.