Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine ostalo je upamćeno kao jedan od najtragičnijih dana u istoriji srpskog naroda. Tog jutra, bez objave rata, nemački avioni zasuli su prestonicu smrtonosnim bombama. U pepelu su nestali životi, zgrade, mostovi, ali i duša jedne nacije, njeno kulturno pamćenje. Među prvim metama našla se Narodna biblioteka, čije su zidine, zajedno s hiljadama neprocenjivih povelja, rukopisa i knjiga, pretvorene u prah.
Foto: Zbirka fotograrfija Muzeja grada Beograda
Tragedija postaje još teža kada se zna da je bombardovanje bilo poznato i pre nego što se dogodilo. Nekoliko dana ranije, savetnik britanskog konzula u Beogradu obavestio je kolege u američkoj ambasadi da će Nemačka izvršiti napad bez upozorenja i da će jedan od prvih ciljeva biti upravo Narodna biblioteka. Ipak, ta vest nije stigla do tadašnjeg srpskog vrha. U tom hladnom diplomatskom ćutanju nestali su vekovi srpske duhovnosti i pismenosti. Niko iz zapadnog sveta nije upozorio Srbe da zaštite svoje kulturno blago. Mogli su da poruče da se najvredniji rukopisi sklone, da se srpske srednjovekovne povelje sačuvaju makar od vatre, ali nisu. Na hiljade dokumenata o srpskoj istoriji pre Nemanjića, za vreme Nemanjića, Dušanovom zakoniku, hiljade pergamenata i knjiga nepovratno je izgorelo, dok je Zapad na čelu s Britancima ćutao kao da se sve to njih ne tiče.
Ovo ćutanje nije bilo slučajno. Kroz istoriju, Britanija je često pokazivala dvostruke standarde prema Srbima, u trenucima kada smo očekivali podršku, dobijali smo prepreke. Umesto ruke pomoći, pružali su nam nogu spoticanja, uvek pod izgovorom viših interesa.Bombardovanje Beograda 6. aprila nije bilo samo vojni čin. To je bio napad na identitet i pamćenje jednog naroda. A ćutanje onih koji su znali i mogli da spreče bar deo tog zla ostaće zauvek moralna mrlja u istoriji onih koji su se predstavljali kao saveznici, a ponašali se kao posmatrači tuđe propasti.
Predsednik Vučić u 10 obilazi gradilište EXPA 💪🏻
Autor: Red portal
