Srpska pravoslavna crkva danas, zajedno sa drugim pomesnim i autokefalnim pravnoslavnim crkvama, proslavlja Svetog Gavrila gruzijskog.
Rođen je 1929. godine u Tbilisiju. Otac mu je ubijen kada mu je bilo dve godine, dok se majka kasnije zamonašila i umrla 2000. godine, nadživevši sina.
Uzeo je obličje jurodivosti za vreme Drugog svetskog rata. Zbog vizija koje je imao u mladosti, proglašen je mentalno nesposobnim, oduzeta mu je radna sposobnost i dodeljena invalidska penzija. On je tada u dvorištu porodične kuće sazidao kapelu. Zamonašen je 1955. godine.
Tokom proslave 1. maja, Međunarodnog praznika rada, starac Gavrilo je zapalio veliki portrer Vladimira Iljiča Lenjina. Uhapšen je i pretučen, pa je sa osamnaest prelova odveden na istragu u KGB. Na pitanje zašto je to učinio, on je tokom saslušanja izjavio:
To sam učinio zato što se čovek ne sme bogotvoriti. Tamo, na mestu Lenjinovog portreta treba da visi Hristovo Raspeće. Zašto pišete: “Slava Lenjinu”, kad čoveku nije potrebna slava? Treba pisati: “Slava Gospodu Isusu Hristu.”
Njegova nepokolebljiva vera proglašena je za ludost, tako da su lekari izdali sledeću dijagnozu:
Starac Gavrilo se upokojio 2. novembra 1995. godine u Gruziji.
Gruzijska pravoslavna crkva proslavila ga je 2012. godine kao svetitelja, a Ruska pravoslavna crkva je njegovo ime uvrstila u kalendar 2014. godine.
Autor: redportal.rs
