Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Prepodobne matere Paraskeve – Svete Petke, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom i spada među češće krsne slave u Srbiji.
Sveta Petka se u narodu poštuje kao zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Njeno ime, Paraskeva, potiče od grčke reči paraskevi, što znači petak, po čemu je i dobila ime Petka.
ŽIVOT SVETE PETKE
Rođena je krajem 9. ili početkom 10. veka u gradu Epivatu, u blizini današnjeg Carigrada. Njeni roditelji bili su imućni i pobožni hrišćani, a imali su dvoje dece — sina Jevtimija i kćer Petku. Jevtimije je po blagoslovu roditelja otišao u monahe i kasnije postao episkop Maditski.
Petka je od ranog detinjstva pokazivala veliku pobožnost. Nakon smrti roditelja, napustila je dom i krenula na pokloničko putovanje. Prvo je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela u blizini crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Kasnije je otputovala u Palestinu, da bi se poklonila svetim mestima vezanim za život Isusa Hrista. Po Božjem promislu nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde je provela ostatak života u molitvi, postu i podvigu.
POVRATAK U RODNI GRAD I ČUDESNO OTKRIĆE MOŠTIJU
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da se vrati u rodni Epivat, gde će joj telo biti položeno u zemlju, a dušu će Gospod primiti.
Po povratku, niko je nije prepoznao - otišla je pre mnogo godina, a rodbine više nije imala. Dane je provodila u skromnosti i molitvi, a kada je preminula, sahranjena je izvan groblja, jer su je meštani smatrali strankinjom.
Posle mnogo godina, prilikom kopanja groba za utopljenika, radnici su pronašli netruležno telo. Jedan od njih, Georgije, iste noći je usnio Svetu Petku, koja mu je otkrila svoj identitet i naredila da njene mošti budu izvađene i položene na časno mesto.
Kada su ujutro meštani otvorili grob, okupio se veliki broj ljudi, jer je i jedna žena, po imenu Jevtimija, imala isto viđenje. Mošti Svete Petke prenete su u crkvu, gde su ubrzo počela da se događaju brojna čudesna isceljenja.
PRENOŠENJE MOŠTIJU KROZ VEKOVE
Dva veka nakon njene smrti, bugarski car Jovan Asen je 1238. godine od krstaša izmolio mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu Trnovo.
Kasnije, u vreme Kosovske bitke i turskog osvajanja, mošti su prenete u Rumuniju, a kada je 1396. godine i Rumunija pala pod tursku vlast, carica Milica je od sultana Bajazita izmolila svetiteljkine mošti i prenela ih u Beograd.
Mošti Svete Petke su tada položene na Kalemegdanu, kod izvora čudotvorne vode, gde je podignuta kapela koja i danas postoji i predstavlja jedno od najposećenijih svetih mesta u Beogradu.
RUKOMET: RUMA večeras dočekuje TEMERIN 🤾♀️
Autor: redportal.rs
