General Pavković im postavio pitanje zbog kojeg će ga zauvek pamtiti 🤔
Svetozar Ćipi Ulićević, bivši pripadnik 52. bataljona veze Prištinskog korpusa, objavio je svoje sećanje na nedavno preminulog generala Nebojšu Pavkovića iz perioda NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
General Pavković je od decembra 1998. do februara 2000. godine bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, u čijem sastavu se nalazio Prištinski korpus pod komandom generala Vladimira Lazarevića. Dvojica generala bila su najdirektnije angažovana na terenu u vreme sukoba na Kosovu i Metohiji sa teroristima tzv. OVK, kao i tokom NATO agresije.
Bivši pripadnik 52. bataljona veze Prištinskog korpusa, Svetozar Ulićević, objavio je na Fejsbuku svoje sećanje na generala Pavkovića koji je preminuo u ponedeljak.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Sećam se proleća '99 godine za vreme bombardovanja SR Jugoslavije. Bio sam pripadnik 52. bataljona veze Prištinskog korpusa VJ. Kao i sve 52. jedinice i mi smo bili direktno pod komandom čuvenog Prištinskog korpusa, tj. komandanta generala Lazarevića, i generala Pavkovića, komandanta Treće armijske oblasti kojoj je pripadala teritorija Kosova i Metohije a koji je svoj patritizam iskazivao svojim prisustvom na KiM.
U toku bombardovanja bili smo raspoređeni u selu Kišnica nadomak Gračanice. Kišnica je malo rudarsko mjesto gdje je bilo nekoliko jama (rudnika) i upravna zgrada tog preduzeća. Obzirom da je tu sa nam bila i komanda Prištinskog korpusa, mi smo tu upravnu zgradu pretvorili u komandu u kojoj su nerijetko bili generali Pavković, Lazarević itd...
Neki dan meni i mojem velikom drugu, bratu i saborcu Dušanu iz PG jedan meštanin donese po pivo koje je inače bilo vojsci zabranjeno. Moj kamion gde je bila ta glavna centrala odakle se obezbeđivala veza za Prištinski korpus, nalik na štabna kola, bio je ukopan u brdo i prekriven maskirnom mrežom i granama koje smo svakodnevno obnavljali, a tačno iza te komande, ja i Dušan siđemo da popijemo to pivo na neko stepenište koje pripada komandi. Kako sam ja sjedio a Dušan stojao, on u jednom trenutku nespretno sakriva pivo i stane mirno salutirajući nekome. Ja u trenutku malo zbunjen jer znam da je Dušan teška ladovina. Iza mene (dok sedim) prolazi čovjek u nekim papučama, maskirnim pantalonama, beloj trik majici i kaže "hoće li to momci"? Ne obraćajući mnogo pažnju ja mu (sedeći 🤭) odgovaram da hoće i da smo nabavili po pivo i malo uhvatili krivinu da ga popijemo, a da nas ne vide oficiri. Čak ga ponudim pivom. 🤭 Tada me Dušan pukne po glavi i kaže - "alo ljakso, ovo je Pavković". I ja ustanem, stanem mirno i okrenem se prema njemu, a on već kreće nazad sa osmehom kao da mu je to sve bilo simpatično.
Ostao mi je ovaj detalj urezan, ne zbog mene, Dušana ili tog piva, već zbog generala Pavkovića koji je tako šmekerski postupio. A mi mladi, deca faktički... Iako sam ga viđao par puta, ovo je bio jedini direktan i legendarni susret sa, sad već legendarnim, generalom Pavkovićem.
Ne mogu opisati koliko sam bio srećan kada je pušten iz Haga, a onda baš tužan što je preminuo, pa sada evo uz tu tugu i možda opet po malo srećan što je preminuo kući, u njegovu Srbiju koju je branio svim srcem gdje god da se nalazio od kada nosi uniformu. I kad bi mogao ovo da pročita sigurno mi ne bi zamerio ako napišem da ću ga ja, i pored te uniforme koju je nosio sa ljubavlju prema svojoj zemlji i svom narodu, ipak pamtiti po onoj trik majici i šmekerskom osmehu.
Večna ti slava, generalčino.
IZVOR: FB / Svetozar-Ćipi Ulićević
Autor: redportal.rs
