ZANIMLJIVOSTI: Retka naranžasta ajkula VRAĆENA U MORE 🟠🦈🌊

Votson i njegov tim pažljivo su fotografisali ajkulu, izvadili udicu iz njenih usta i vratili je u more

U neverovatnom otkriću koje je prošle godine zapanjilo morske biologe širom sveta, jarko-narandžasta ajkula sa upečatljivim belim očima uhvaćena je u Karipskom moru, što je ujedno bio i prvi naučno dokumentovani slučaj takve vrste.

Ovu neobičnu ajkulu dužine oko 2 metra otkrila je grupa sportskih ribolovaca koji su bili na rutinskoj plovidbi.

Garvin Votson, vlasnik hotela Parismina Domus Dei u selu Parismina, prisetio se nadrealnog trenutka:

- Nismo mogli da verujemo šta imamo pred očima. Ta narandžasta ajkula koja sija na sunčevoj svetlosti bila je nešto neobično. Još smo manje bili svesni da se zapravo radi o otkriću svetskog značaja, oko kojeg su se javili najveći svetski biolozi - rekao je on.

IZVOR: YT / @StraightArrowNews

Votson i njegov tim ribolovaca su prvo fotografisali ajkulu, zatim joj izvadili udicu iz usta i vratili je u more - nepovređenu i slobodnu da nastavi svoj život.

Međutim, njihove fotografije su posali osnova naučne studije koja je objavljena 1. avgusta ove godine u časopisu Marine Biodiversity, u kojoj je potvrđena neobična pigmentacija ove životinje, kao i njen istorijski značaj.

Uzrok - retko genetsko stanje

Istraživači su identifikovali uzrok narandžaste boje kao ksantam (ili ksantohroizam), što je retko stanje prilikom kojeg se povećava broj žutih i narandžastih pigmenata u koži.

Iako je ksantam kao pojava do sada bio poznat kada su žabe, ptice i neke vrsta riba u pitanju, ovaj slučaj je pokazao da je stanje moguće i kod tzv. ajkula dojilja (nurse shark - Ginglymostoma cirratum).

Ono što je međutim, bilo dodatno neobično jeste činjenica da ova ajkula nije imala tamne šare koje su tipične za ovu vrstu, što sugeriše da, osim ksantama, ima i albinizam. Kombinacija ova dva stanja, poznata kao albino-ksantohromizam, zabeležena je samo jednom ranije — i to kod jedne vrste raže (Raja montagui) koja je primećena u Irskom moru 2018. godine.

- Ova ajkula predstavlja potpuno novi slučaj u morskoj biologiji. Svetla obojenost ajkule bi obično bila nedostatak, ali se ona očigledno prilagodila i napredovala. Kako tačno, ostaje fascinantno pitanje za nas istraživače - rekao je Mariokis Masijas-Kujare, doktorski kandidat biološke okeanografije na Federalnom univerzitetu Rio Grande u Brazilu i glavni autor studije.

Preživljavanje protiv svih očekivanja

Ajkule dojilje su obično žuto-smeđe do sive boje, savršeno kamuflirane na peskovitom morskom dnu i koralnim grebenima. Za većinu ovih morskih vrsta, abnormalna pigmentacija može smanjiti šanse za preživljavanje, jer ih jarke boje čine vidljivijim predatorima.

Pa ipak, ova narandžasta ajkula je prkosila tim očekivanjima, dostignuvši zrelo doba uprkos svom upadljivom izgledu.

- Mnogo faktora utiče na preživljavanje. Ova jedinka deluje zdravo i aktivno, što znači da je dobro prilagođena sredini u kojoj obitava. Kako je uspela u tome, o tome možemo samo da spekulišemo, jer ostati neotkriven u morskoj sredini sa takvom bojom je sigurno predstavljalo poseban izazov - objasnio je Masijas-Kujare.

Naučnici sumnjaju da uzrok ksantizma leži prvenstveno u genetici, mada stres iz okoline, promene temperature ili hormonski disbalans takođe mogu igrati ulogu.

- Ksantizam je obično genetski. Ali su potrebna dalja istraživanja kako bi se razumeli svi faktori koji utiču na ove retke osobine kada pigmentacija postane ovakva - dodala je Masijas-Kujare.

Novi prozor u složenost prirode

Ovo otkriće je više od naučne radoznalosti - to je uvid u bezgraničnu prilagodljivost života koji se odvija ispod površine mora.

Foto: NZ

Dok većina vrsta evoluira boje koje poboljšavaju preživljavanje (uglavnom kroz kamuflažu, komunikaciju ili parenje), ova ajkula dojilja dovodi u pitanje pretpostavke o tome šta sve priroda dozvoljava i da opstane.

Dodatno, ova blistava nijansa naranžaste boje i blede oči ovog stanovnika Karipskog mora očarale su ne samo naučnike - već i lokalnu kostarikansku zajednicu, tako da mnogi koji su je videli kažu da su imali utisak da su videli neko stvorenje koje kao da je ispalo iz nekog mita ili fantazijske priče.

- Samo videti tu ajkulu, živu i nekako prelepu nas je podsetilo koliko malo zaista znamo o okeanima - rekao je Votson.

Simbol okeanske misterije i otpornosti

Za morske biologe, ovo otkriće otvara nove granice za istraživanje genetike ajkula, odnosno mogućih poremećaja kada je u pitanju pigmentacija, kao i mehanizmi adaptacije u velikim morskim ekosistemima.

- Ova ajkula jeste živi primer koliko život može biti neverovatan, čak i kada odstupa od onoga što očekujemo, a ujedno i podsetnik za nas na mnoge misterije koje se kriju ispod površine talasa, koji čekaju posmatranje i dokumentaciju, ali i razumevanje - rekao je Masijas-Kujare.

Ako ništa drugo, ova ajkula je ostala živi dokaz saznanja da život u svoj svojoj nepredvidivosti, može pronaći način da napreduje čak i u najneverovatnijim oblicima.