U srcu Šumadije, u Kragujevcu, stoji Muzej 21. oktobar, nezaobilazna tačka za sve posetioce grada. Iako je godišnjica masakra u Kragujevačkom oktobru prošla, priča o tragediji koja je zadesila civile, đake i profesore 1941. godine, ostaje živa i relevantna. Ekipa Red TV sa Stefanom Savinom, u želji da podseti na važnost istorije i negovanja sećanja, posetila je ovo memorijalno mesto.
Zamenica direktora muzeja, Kristina Jorgić Stepanović, podsetila je na osnovnu misiju ustanove:
Muzej je podignut kako bismo sačuvali kulturu sećanja na nedužno streljene kragujevačke civile od 19. do 21. oktobra 1941. godine, kako ovde u Šumaricama u Kragujevcu, tako i u neposrednoj okolini, tačnije tri sela u neposrednoj okolini, gde su nemačke trupe, trupe Vermahta, izvršile streljanja.
Foto: Red TV
Prema zvaničnim podacima koje muzej danas poseduje, u ta tri dana streljale je nešto manje od 3.000 ljudi. Zamenica direktora naglašava da je ovaj broj minimalan, jer se odnosi na evidenciju lica sa imenom i prezimenom, dok su istraživanja i dalje aktivna.
Od svog otvaranja 1976. godine, muzej je postao centralni topos za negovanje kulture sećanja, kako u periodu Jugoslavije, tako i danas u Srbiji, privlačeći preko 5 miliona posetilaca.
Foto: Red TV
Arhitektonsko rešenje muzeja, delo autora Ivana Antića i Ivanka Karaspopovića, daleko je od konvencionalnog – ono je prožeto dubokom simbolikom, šaljući snažnu poruku stradanja i nade.
Prva simbolika se krije u samom temelju. Gledano iz ptičije perspektive, temelji muzeja imaju oblik krsta, simbolizujući teško hrišćansko stradanje, ali istovremeno i veru u večni život.
Sledeća upečatljiva karakteristika su kubusi i kupole. Muzej ih ima ukupno 30, a ovaj broj direktno upućuje na broj humki, odnosno masovnih grobnica u Šumaricama.
Ipak, možda najupečatljiviji element je odsustvo prozora. U muzeju nema prozora; iz njega se može videti samo nebo, i to kada se podigne glava kroz kupole. Ova beznadežna vizura asocira na situaciju u kojoj su se streljani ljudi našli 20. oktobra uveče – pred već jasnom, surovom stvarnošću onoga što će se sa njima dogoditi sutradan.
Foto: Red TV
Osim Muzeja, posetioci obilaze i Memorijalni prostor koji obuhvata površinu od oko 350 hektara. Kroz park vodi kružna staza nazvana Desankin venac, u čast Krvave bajke, najpoznatije pesme Desanke Maksimović. Uz ovu stazu, nalazi se 10 spomenika, od kojih svaki nosi svoju simboliku i tužnu priču.
Najpoznatiji simbol Kragujevca i spomen-parka je Spomenik streljenim učenicima i njihovim profesorima, kolokvijalno poznat kao Peto tri ili Prekinut let. Autor Miodrag Živković kreirao je spomenik koji simbolizuje pticu u presečenom letu.
IZVOR: YT / Red TV
Autor: redportal.rs
