Na današnji dan 1912. godine počela je Kumanovska bitka, koja je označila skori kraj turske vladavine na Balkanu.
Srpska vojska je posle više od 500 godina ponovo ovladala Кosovom, a posle Кumanovske bitke ušla je i u Skoplje, prestonicu Srpskog carstva iz 14. veka.
Načelnik štaba Vrhovne komande general Radomir Putnik i njegov pomoćnik pukovnik Živojin Mišić, shvatajući važnost Ovčeg polja, visoravni istočno od Skoplja, bili su ubeđeni da će se tu odigrati odsudna bitka. Zato je Putnik tamo poslao Prvu armiju pod komandom generala Petra Bojovića.
U isto vreme, turska Vardarska armija, kojom je komandovao Zeki paša, išla je ka Kumanovu u nameri da Srbe zadrži što duže ispred Ovčeg polja jer su i oni smatrali da će se presudna bitku tu voditi.
Foto: Arhiva
Jutro 23. oktobra je bilo maglovito i nije bilo moguće kvalitetno izviđanje. Na srpskom levom krilu izviđači su primetili pokrete 17. nizamske divizije, ali su ih pogrešno identifikovali kao tursku bateriju koja se povlači iz sela Stracina. Trupe Dunavske divizije koje su krenule da ih zarobe su potisnute, pa je Zeki paša zaključio da je to krilo srpske vojske slabo. U stvarnosti, Turci nisu bili svesni da sa svojih 84.000 vojnika udaraju zapravo na 132.000 Srba.
Iako vođena bez plana i bez uticaja komande armije, koja nikada nije imala vezu sa divizijama, odbrana je uspela da odbije napad nadmoćnijih snaga neprijatelja zahvaljujući krajnjem požrtvovanju trupa i nižih starešina, posebno Dunavske divizije prvog poziva, koja je podnela najveći teret bitke i pretrpela teške gubitke.
Prema ranije utvrđenim turskim ratnim planovima, izrađenim uz pomoć nemačkog vojnog stručnjaka Кolmara fon der Golca, turske snage na prostoru Vardarske Makedonije trebalo je da zauzmu odbrambene pozicije. Ali je Zeki paša bio zagovornik ofanzivnog ratovanja.
Foto: Arhiva
Tako je odlučio da nastavi sa napadom nadajući se da će njegove trupe moći da ostvare pobedu do sutradan. Na levom krilu turske armije mnogo rezervista iz Skopljanske redifske divizije je dezertiralo kada su čuli da je srpska Treća armija zauzela Prištinu i da maršira ka Skoplju.
Oko 9:30, Drinska divizija prvog poziva počela je napad na turski centar. Drinska divizija prvog poziva, odnosno njen 6. pešadijski puk, zauzela Zebrnjak, ključ turskih položaja, tako da je bitka odlučena. U 15:00, Moravska divizija prvog poziva ušla je u Кumanovo.
Foto: Arhiva
Srpski gubici iznosili su 723 mrtva, 3.441 ranjena i 603 nestala. Turski gubici nisu poznati. Zarobljeno je 2.000 turskih vojnika i zaplenjeno: 61 top, 6 mitraljeza i velika količina municije.
Podvig koji je kao primer lukavstva običnog vojnika, ostao zabeležen u udžbenicima na francuskim i ruskim vojnim akademijama, pominje se poduhvat srpskog trubača Ahmeta Ademovića za koji je dobio orden Кarađorđevu zvezdu sa mačevima. Ahmed se ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao, po sluhu, njihove trubne znake za povlačenje. Zbunjena turska vojska koja je u tom trenutku bila u silovitom naletu, počela je da se povlači. Onda je opet, neopažen, prešao nazad, među srpske trupe i odsvirao signal za juriš. Njagov podvig je bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici
Foto: Arhiva
Kumanovska bitka odlučuje ishod rata u Makedoniji i cementira našu vlast na Kosovu i Metohiji; turska Vardarska armija se povlači ka Prilepu, a srpska Prva armija ulazi u Skoplje 26. oktobra.
Autor: redportal.rs
