Češće sahranjuju životinje koje su uginule na farmama

MANJAČA: Na parceli za kućne ljubimce, koja je smeštena na stočnom groblju na Manjači, za nešto više od godinu dana otkad postoji sahranjena su samo 2 kućna ljubimca.

Draško Ilić, direktor Centra za razvoj poljoprivrede i sela, kaže da su od kućnih ljubimaca na ovom groblju sahranjeni samo mačka i papagaj. Za Nezavisne je izjavio:

Što se tiče kućnih ljubimaca, bila su svega 2 slučaja kada su građani Banjaluke pozvali Centar, nakon čega smo mi odvezli uginule ljubimce. To su bili papagaj i mačka. 🦜🐱

Kako kaže, u odnosu na vrlo mali broj kućnih ljubimaca, mnogo češće sahranjuju životinje koje su uginule na farmama:

Imamo veliki broj slučajeva kada su nas, nakon uginuća životinja koja se dese na farmama, pozvali njihovi vlasnici, nakon čega smo mi preuzimali njihove ostatke i sahranjivali ih.

On naglašava da su sve usluge u vezi s prevozom i pokopom životinja besplatne, te da sve troškove snosi Centar. Istakao je:

Mi smo napravili ovo groblje kako bismo zaštitili životnu sredinu i naše građane od određenih bolesti koje se pojavljuju nakon uginuća životinja koje se odlažu na nepropisan način.

Dodaje da su osobama koje imaju potrebu da sahrane životinjske ostatke obezbeđeni uslovi za to, te da je samo potrebno da pozovu Centar, nakon čega se oni pobrinu za sve ostalo.

Boran Gajić, vlasnik veterinarske ambulante Vet centar, kaže da se u većini slučajeva vlasnik kućnog ljubimca nakon uspavljivanja pobrine o njegovim ostacima:

Vlasnici koji se odluče da uspavaju kućne ljubimce pobrinu se za pokop njihovih ostataka. Oni ih obično negde odvezu, zakopaju, te obeleže nekim kamenom.

Kako kaže, upoznat je i sa slučajevima gde su vlasnici podizali spomenike svojim ljubimcima. Gajić navodi da je bilo vrlo malo slučajeva tokom prošle godine kada su morali uspavati kućne ljubimce:

Prema mojoj proceni, na godišnjem nivou to je maksimalno 10-ak pacijenata, odnosno kućnih ljubimaca koje smo morali uspavati.

Dodaje da su to u većini slučajeva mačke i psi, te da se vlasnici odluče na uspavljivanje u situacijama kad dođe do teških oštećenja koja još uvek nije moguće operisati u BiH.

Lara M., vlasnica psa, kaže da će, kad dođe u tu situaciju, dostojno sahraniti svog ljubimca, jer ga smatra delom porodice:

Teško mi je da sad razmišljam o tome, ali kada moj pas ugine, planiram da ga sahranim kako i dolikuje. On je za mene deo porodice i sama ću se pobrinuti za to, a njegov grob ću obeležiti spomenikom.

Autor: Nikolina Aleksić / redportal.