NOVI SAD: Izložba Simboli državnosti na etnološkim predmetima biće otvorena u petak, 12. februara, u 12 č. u Malom izložbenom salonu Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, a povodom Dana državnosti.
Autorka postavke je muzejska savetnica i etnolog Ljiljana Trifunović. Na izložbi će biti predstavljeni predmeti iz zbirki Etnološkog odeljenja Muzeja koji su nastali na teritoriji Vojvodine od 1870. do početka Drugog svetskog rata.
Na otvaranju izložbe govoriće: Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i mr Tijana Stanković Pešterac, direktorka Muzeja Vojvodine.
IZVOR: IG / @muzejvojvodine
SIMBOLI DRŽAVNOSTI NA ETNOLOŠKIM PREDMETIMA
Državni, odnosno nacionalni simboli su zastava, grb i himna, koji u sebi nose informacije o istoriji, tradiciji i vrednosti određene zemlje. Potpuno je jasno da svaka nacionalna zastava ima svoju istoriju i jedinstveno značenje, te tako šalje poruku o identitetu tog naroda. Zastava države Srbije sastoji se od crvene, plave i bele boje i ima svoju simboliku utemeljenu u istoriji i tradiciji našeg naroda. Iako je osnovno značenje simbolizma bojâ univerzalnost, ipak je većina naroda u svetu sačuvala svoju originalnu i tradicionalnu simboliku bojâ na zastavi. Tako CRVENA BOJA kod nas simboliše izdržljivost, hrabrost, snagu, revoluciju, vernost i ljubav; PLAVA BOJA mir, slobodu, odanost, istinoljubivost i upornost; BELA BOJA simboliše mir, čistoću, nevinost, dobrotu i ponos.
Srpska trobojka se vijorila na Majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima i našla uporište u narodu, ali su je vlasti ubrzo zabranile. Naime, uvođenjem Bahovog apsolutizma (1852-1859), srpska ali i sve ostale nacionalne trobojne zastave su bile zabranjene u Habzburškoj monarhiji.
Zvanični grb Kraljevine Srbije od juna 1882. godine je grb sa dvoglavim orlom, 4 ocila i kraljevskom krunom, kojeg vidimo na izloženim guslama iz 1887. i dvema čuturama iz 1910. i 1920. godine. Isti grb je izvezen i na dozidnici iz Bačkog Gradišta, dok su na dvema tkanim torbama iz Crepaje i Bavaništa iz 1920. godine tkalje izvele veoma stilizovani grb.
Foto: mfa.gov.rs/Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
SLIKA: Mali grb Republike Srbije
Kreativnost i veština tkalja veoma je vidljiva na ćilimima gde srpska trobojka uopšte nije upadljiva i na prvi pogled vidljiva, čak je i skrivena. Najstariji ćilim je iz Paraga, koji su tkale dve tkalje oko 1870. godine, dok posebnu pažnju privlači ćilim iz Lugoveta, u današnjoj Rumuniji, iz 1898. godine. Izloženi ćilimi istkani su u domaćoj radinosti kombinacijom klečane i čunkane tkačke tehnike, a za potrebe devojačke spreme.
Za razliku od pomenutih ćilima, na izloženim peškirima tkalje su bez skrivanja istkale srpsku trobojku, tkačkom tehnikom "na dasku", u obliku uskih i širokih pruga. Peškiri su istkani krajem 19. i početkom 20. veka i svi su bili deo devojačke spreme, te namenjeni za darivanje čuture i zvanica u svadbenim običajima.
NIŠ: Izložba posvećena Branku Miljkoviću ✉📜
Banjalučanin pravi statuu mitropolita AMFILOHIJA!
GRADIŠKA: Stipendije za 166 studenata 📚😎
Autor: muzejvojvodine.org.rs / redportal.rs
